Са­то­ви на Саборној цр­кви у Мо­ста­ру поново ку­ца­ју

Ис­точ­но Са­ра­је­во – Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це у Мо­ста­ру, из ко­је су про­шлог ме­се­ца још не­по­зна­ти ван­да­ли по­кра­ли све струј­не ка­бло­ве и оста­ви­ли је у мра­ку, уско­ро би мо­гла по­но­во за­си­ја­ти рас­ко­шним све­тли­ма. Ду­шко Ко­јић, ста­ре­ши­на тог хра­ма ко­ји се го­ди­на­ма об­на­вља, на­кон што је у Отаџ­бин­ско-од­брам­бе­ном ра­ту сру­шен до те­ме­ља, оче­ку­је да ће оште­ће­ња на елек­тро­ин­ста­ла­ци­ја­ма, ко­ја су за­у­ста­ви­ла и са­то­ве на цр­кви и иза­зва­ла квар на цр­кве­ним зво­ни­ма, до­брим де­лом би­ти от­кло­ње­на до кра­ја овог ме­се­ца.

„У про­те­клих два­де­сет и не­што ви­ше да­на, ко­ли­ко тра­је са­на­ци­ја, ус­пе­ли смо да ре­ши­мо про­блем са­то­ва и они по­но­во ку­ца­ју. Оспо­со­бља­ва­ње зво­на иде ма­ло те­же, јер су она пре­тр­пе­ла ве­ћа оште­ће­ња. На­дам се да ће­мо у на­ред­них не­ко­ли­ко да­на и тај про­блем успе­шно ре­ши­ти, као што се на­дам да ће­мо ус­пе­ти и да у пот­пу­но­сти са­ни­ра­мо де­ва­сти­ра­не елек­тро­ин­ста­ла­ци­је, ка­ко би мо­гле да за­си­ја­ју све све­тиљ­ке у хра­му”, ка­же Ко­јић за „По­ли­ти­ку”.

Ште­та ко­ју су ван­да­ли на­пра­ви­ли на об­но­вље­ној Са­бор­ној цр­кви, сим­бо­лу Мо­ста­ра и на­ци­о­нал­ном спо­ме­ни­ку кул­ту­ре у БиХ, пре­ма ре­чи­ма па­ро­ха Ко­ји­ћа, не­мер­љи­ва је и по­треб­но је мно­го фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва да би се све вра­ти­ло у пр­во­бит­но ста­ње. Он је за­хва­лан свим до­на­то­ри­ма, јер без њи­хо­вог раз­у­ме­ва­ња, ка­ко на­во­ди, не би се мо­гло кре­ну­ти с ра­до­ви­ма на от­кла­ња­њу по­сле­ди­ца ван­да­ли­зма.

„Мно­ги су од­мах ре­а­го­ва­ли, по­чев од Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, пре­ко гра­да Мо­ста­ра, Је­вреј­ске за­јед­ни­це и Муф­тиј­ства мо­стар­ског, за­тим Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, број­них ло­кал­них за­јед­ни­ца и ра­зних фир­ми из Срп­ске, па до мно­го­број­них гра­ђа­на свих ве­ра и на­ци­о­нал­но­сти. И да­ље се мно­ги ја­вља­ју са же­љом да по­мог­ну, што нам у ово­ме што нас је сна­шло мно­го зна­чи”, на­гла­ша­ва Ко­јић.

Ра­до­ви на об­но­ви у ра­ту сру­ше­не Са­бор­не цр­кве у Мо­ста­ру, сим­бо­ла ви­ше­ве­ков­ног по­сто­ја­ња Ср­ба на том про­сто­ру, по­че­ли су пре 13 го­ди­на уз мо­то „Об­но­ви­мо храм, об­но­ви­мо Мо­стар”. Гра­ђе­вин­ски део про­јек­та, у ко­ји је ин­ве­сти­ра­но ви­ше од че­ти­ри ми­ли­о­на евра, прак­тич­но је за­вр­шен и но­во­об­но­вље­на Са­бор­на цр­ква по­но­во до­ми­ни­ра гра­дом на Не­ре­тви. Нај­ве­ћи део по­ме­ну­тог из­но­са обез­бе­ди­ле су вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­би­је. Ни­је, на­рав­но, за­не­мар­љи­ва ни по­моћ ко­ја је сти­гла од гра­да Мо­ста­ра, вер­ни­ка свих ве­ра, на­ци­ја и опре­де­ље­ња, те мно­гих дру­гих број­них до­на­то­ра.

Ка­да ће у це­ло­сти би­ти ре­а­ли­зо­ван про­је­кат об­но­ве сру­ше­не цр­кве, ко­ја је са­гра­ђе­на дав­не 1873. го­ди­не и ко­ја је све до из­град­ње Хра­ма Све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду би­ла јед­на од нај­ве­ћих пра­во­слав­них бо­го­мо­ља на Бал­ка­ну, те­шко је прог­но­зи­ра­ти. Про­блем је, на­рав­но, не­до­ста­так сред­ста­ва, ко­ја ста­ре­шин­ство цр­кве не мо­же са­мо да обез­бе­ди. На по­моћ ин­сти­ту­ци­ја БиХ, Фе­де­ра­ци­је БиХ, па и Хер­це­го­вач­ко-не­ре­тван­ског кан­то­на, те­шко да се мо­же ра­чу­на­ти, јер ин­те­ре­со­ва­ња с њи­хо­ве стра­не ни­је би­ло ни у про­те­клом пе­ри­о­ду.

„Ако оста­не до­са­да­шња за­ин­те­ре­со­ва­ност, не оче­ку­јем да ће­мо ус­пе­ти све да за­вр­ши­мо ни у на­ред­них 13 го­ди­на”, ка­же па­рох мо­стар­ски Ду­шко Ко­јић.