Документарац о две деценије фестивала игре

Не само да смо у протекле две деценије представили најрелевантније савремене ствараоце већ смо у Србији први пут срели светске балетске звезде попут Михаила Баришњикова, Карле Фрачи, Силви Гилем, Вивијане Дуранте, а по жељи композитора Микиса Теодоракиса, његов целовечерњи „Канто Ђенерал” је извео Национални балет Атине у Сава центру, истиче Аја Јунг, оснивач и директор Београдског фестивала игре (БФИ), јединственост манифестације која ће обележити двадесет година постојања од 8. марта до 13. априла у Београду и Новом Саду.

Захваљујући БФИ најважнији кореографи данашњице понели су из Београда награду „Јован Ћирилов”, попут Јиржија Килијана, Димитриса Папaјоануа, Шарон Ејал, Мари Шуинар, Габријеле Каризо, Франка Шартијеа или Хофеша Шехтера. Сумирајући све што је фестивал постигао у протеклом периоду, Аја Јунг истиче да су „стотине младих играча из Србије, погледали представе и пробе великих трупа и радили са иностраним кореографима, педагозима и играчима. Остварили смо више од 200 мајсторских курсева и кореографских радионица”. 

Присећајући се како је све почело, наша саговорница додаје:

– На почетку нисмо знали да ће фестивал бити велики и значајан. Створили смо програм, креирали очекивања публике, заинтересовали светску јавност, остављали добар утисак код аутора и уметника који би долазили… Почели смо са храброшћу онога који не зна шта га очекује, а успут прихватали сву одговорност креирања светске манифестације. Наш тим је одувек био мали, без канцеларије, само је програм био важан. Тако је и данас. Ускоро ћемо моћи да кажемо да смо за готово 370.000 људи извели више од 500 кореографских радова! Не сећам се златног доба, јер га није ни било. Одувек је била борба.

Ова годишњица ће бити посебно обележена, пре свега значајним програмима и уметницима.

– Задали смо озбиљан задатак. Доводимо у Београд прву представу која спаја виртуелно и реално, „Париски бал”, коју  потписује  кореографкиња Бланка Ли. Музику је компоновао Тео Гутјерез, а костиме је урадила модна кућа „Шанел”. Извођења су планирана од 8. до 12. марта у биоскопу „Балкан”, и то сваки дан по десет представа, јер сваку прати само десет гледалаца. Дуго смо маштали да на фестивал дође најславнији фламенко играч – Израел Галван. Прави рок концерт на сцени, приредиће Хофеш Шехтер, коме уручујемо и Награду „Јован Ђирилов”. Жива музика, али сасвим другачије форме, пратиће и комад познате израелске уметнице Орли Портал. За млађу или нову публику, обезбедили смо  представу париске циркуске трупе „Галактик”… Радујемо се „Бајадери” у извођењу Балета Тоскане и гостовању трупе Ballet du Nord са комадом Силвена Груа, за који је сценографију урадила позната визуелна уметница Франсоаз Петровић. Холандски театар игре (NDT 1) долази са сјајним програмом који потписују Каризо, Пајт и Килијан. Ово је седмо гостовање компаније коју називају балетским Ролингстоунсом! Овога пута у Новом Саду, јер Београд нема сцену за веће продукције – открива Аја Јунг.

Како сазнајемо, о БФИ се припрема и монографија, слично издање је пратило десети и петнаести фестивал.

–Монографију ћемо радити на енглеском језику, јер се продаје и пласира углавном у иностранству, што је донекле и циљ, а направићемо и посебну изложбу, која ће пратити презентације у земљи и иностранству, као и онлајн издање. Импонује када видите озбиљан, а уједно атрактиван материјал о Београдском фестивалу игре, како стоји на полицама у миланској Скали, париској Опери, Палати Грималди, Џојс театру, атинском Мегару… – истиче наша саговорница.

Оно што се до сада ипак није догађало, а следи, јесте и документарни филм о БФИ. О томе како ће он бити осмишљен, где ће и када бити представљен, Аја Јунг открива:

– Део јединственог и ексклузивног материјала је већ у монтажи, а део је још у фази снимања. У филму ће говорити изузетни уметници, од Килијана до Папајоануа! Посао смо поверили веома младим филмским уметницима, јер је занимљиво открити начин на који они посматрају овај фестивал, његову друштвену улогу, феноменолошку појаву на европској сцени, али и позицију коју је заузимао у срцима публике и главама оних који су у Србији покушавали да га саплету. Такође, идеја је да се са филмом приближимо новој генерацији публике, а не искључиво онима који су фестивал уживо гледали. На материјалима који прате 20. издање фестивала, представљени су млади играчи. Сви они су рођени пре тачно 20 година или у време док смо ми креирали прве едиције фестивала, а данас увелико ступају на професионалне позорнице.