Приучени све надмашио

Жељка Томића (52) скоро су привредни новинари Србије прогласили најуспешнијим ИТ менаџером за 2007. годину. Бивши професор у Електротехничкој школи „Никола Тесла”, с дипломом Електротехничког факултета у Београду, у шали каже да је приучени менаџер, иако је још 1989. с браћом Петром (почивши) и Борисом Дамјановићем, основао предузеће „ОСА рачунарски инжењеринг” које и дан-данас предводи. У тадашњој (социјалистичкој) Југославији међу првих стотину приватних.

Једна од водећих ИТ компанија у нас и у овом делу Европе, с 30 запослених и врхунским програмом за пословање без папира („унидокс”), прошле године остварила је бруто приход од осам милиона евра.

Опишите нам укратко пословање без папира? Како сте га осмислили и колике уштеде остварује?

Папир ће још дуго бити коришћен у нашем пословању. Питање је само у колико и како. То је колико навика, толико законски приступ. Наш програм (софтвер) за праћење и управљање токовима документације (UniDocs) води подједнако рачуна и о папирној и о електронској. Папирна се снимањем уводи у токове и даље обрађује електронски. Програм омогућава успешно проналажење, праћење и управљање.

Колике су уштеде можете израчунати и сами, ако се зна да се број докумената у предузећима годишње удвостручује, да сваки запослени у току радног дана, у просеку, изгуби више од два сата због несређених, да се око половина радног времена утроши на проналажење, сређивање и баратање, да се на сваких 14 по један неповратно изгуби, уз неизбежну тврдњу да је документ носилац пословања. 

Каква је судбина програма за управљање документацијом „унидокс”? Може ли он, уопште, да се пореди са иностраним?

Наравно да може да се пореди и да је бољи од многих иностраних решења. „Унидокс” је 2007. проглашен најбољом робном марком Србије у информатичким технологијама.

Ко га све користи код нас? Продајете ли га изван наше земље?

Највећи и најзначајнији корисник јесте „Телеком Србија”, затим су ту Завод за изградњу града Новог Сада, Завод за урбанизам Општине Суботица, Београдске електране, „Зорка фарма” из Вршца и многи други. Програм се продаје и изван наше земље кроз партнерску мрежу: за сада у Словенији (компанија ИМП из Љубљане, Црној Гори (Дирекцији за мала и средња предузећа владе Црне Горе) и Босни и Херцеговини. Обратили смо се америчкој саветничкој кући за ширење продајне мреже у иностранству, крајем године се очекује почетак продаје „унидокса” у Румунији, Бугарској, Турској и Казахстану.

Шта се збива на домаћем информатичко-комуникационом тржишту? Да ли сте задовољни постотком раста у протеклих неколико година?

ОСА је задовољна постигнутим резултатима и оствареним растом, али се тиме не уљуљкује. Повољна пословна клима довешће више јаких ИТ компанија из света, а у таквим околностима „велике рибе једу малу”. Ми не желимо да будемо „мала риба”, а ако већ наиђе нека крупна, спремамо се да „своју кожу” продамо по што вишој цени.

Колико су одвадшњи творци и заступници страних рачунарских програма и решења угрожени незаконитим преузимањем и коришћењем (пиратерија)?

Веома су угрожени, као и другде у свету. Невоља је у томе што је стопа пиратерије износи 76 одсто. Добра вест је знатно смањена у односу на раније године (ОСА је на софтверском тржишту малтене 20 година и некада се од тог посла није могло зарадити „ни за воду”), а лоша вест је што је то и даље највећи проценат у земљама у овом делу Европе. У сваком случају крећемо се у добром смеру.

Страхујете ли од одласка наших информатичких стручњака, имајући у виду све већу потражњу у свету?

Не страхујем: сви су већ отишли. Шалим се. Али знате ли изреку: „У свакој шали има мало шале”.