Додик: О имовини нема разговора, то је решено у Дејтону

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Имовина је неприкосновено власништво Републике Српске, разговори о њеном статусу нису могући и неће бити на дневном реду”, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик, након што је премијер тог ентитета новинарима у уторак рекао да Закон о имовини РС ступа на снагу.

Реч је о закону због којег месецима негодују у Сарајеву, тврдећи да Српска унилатерално решава питања која морају да буду регулисана на нивоу БиХ, где је, како се наводи и у реакцијама из страних амбасада, неопходно направити финални договор о статусу такозване државне имовине.

Закон сличног садржаја оспорио је минуле године Уставни суд БиХ.

 Партије из Сарајева најављују исти сценарио и кад је реч о овом закону, који је у односу на претходни нешто мекши у начину на који третира војну имовину, која наводно није обухваћена садашњим законским решењима.

„Имовина је решена Дејтонским споразумом и никакав Уставни суд, као ни Представнички дом и Дом народа на нивоу БиХ, неће решавати имовину Српске”, изјавио је Додик за Радио-телевизију РС.

Након што је тај закон суспендован крајем децембра у Скупштини РС усвојен је закон сличне садржине, који предвиђа регулисање имовине коју користе јавне институције у РС. Процедура предвиђа да се о том закону изјасни и Веће народа Републике Српске, које у уторак, 24. јануара, није подржало захтев Клуба Бошњака за покретање заштите виталног националног интереса на Закон о непокретној имовини РС, то јест у том законодавном телу о закону није постигнута сагласност.

 Вишковић стога очекује да га у пракси спроводе све надлежне институције.

„Овде није угрожен интерес ниједног народа који живи на територији РС. Суд ће дати коначну одлуку”, изјавила је председавајућа Већа народа РС Сребренка Голић. Она је појаснила да је ово непокретна имовина за функционисање јавне власти РС и подсетила да су, примера ради, по закону о шумама Брчко дистрикта, шуме укњижене – на дистрикт. 

Клуб Бошњака, међутим, остаје при захтеву за оцењивање уставности тврдећи да се законом крше одлуке Уставног суда БиХ. Процедура које следи предвиђа да се формира заједничка комисија Скупштине РС и Већа народа РС како би покушале да усагласе ставове. Не буде ли договора, очекује се да закон иде најпре на Уставни суд Републике Српске, а најављене су и апелације Уставном суду БиХ.