Уметност је емпатија

Разлог за мој београдски концерт је уједно и јак мотив за популаризацију класичне музике, али и хуманитарни аспект који је изузетно битан, када је пројекат „Са Моцартом на крилима музике” у питању. Овом приликом изабрао сам да изведем дела Франца Шуберта, Фредерика Шопена и Франца Листа, каже Стефан Ђоковић, пијаниста, уочи свог солистичког наступа вечерас од 20 часова у Коларчевој задужбини. Биће ово први у низу од дванаест планираних концерата, у исто толико градова у Србији током ове године, у оквиру пројекта „Са Моцартом на крилима музике”, који ће се одвијати под покровитељством Тамаре Вучић. Циљ је свакако промоција класичне музике, културног наслеђа и хуманости, са конкретним циљем да се култура врати у свој дом – дом културе. Приход целокупне продаје улазница од ових дванаест концерата биће дониран домовима културе у Лозници, Нишу, Ваљеву, Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Зајечару, Врњачкој Бањи, Суботици, Прибоју и Новом Саду.

О томе колико заиста уметници могу да допринесу да се квалитет живота унапреди, наш саговорник објашњава:

– Искрено мислим да је допринос уметника изузетан када је квалитет живота у питању. Уметност је та важна нит која спаја људе и окупља их у заједничким, хуманим циљевима. Уметност је за мене емпатија.

Стефан Ђоковић је основне студије клавира завршио у класи проф. Маје Рајковић, а мастер код проф. Ненада Радића на ФМУ у Београду, где је тренутно на завршној години докторских студија. Усавршавао се са проф. Петером Бителом на Гилдохл школи за музику и драму у Лондону. Прошле године добио је награду из фонда „Олга Михаиловић” за најперспективнијег студента одсека за клавир, а ове године награду фонда „Невена Поповић” за највеће уметничко достигнуће у 2021. години.

– Сваки педагог са којим сам се сусретао током школовања је оставио траг и утицао на формирање моје личности, од сваког од њих сам научио да је најважније бити човек који, уколико је благословен да има таленат, има и дужност да мукотрпним радом исти усавршава – истиче Стефан Ђоковић који је завршио и певачки одсек МШ „Мокрањац” у Београду, у класи Сање Пљакић. Током свог вокалног школовања побеђивао је на многим такмичењима као што су „Бруна Шпилер”, Републичко такмичење, „Никола Цвејић”, „Лазар Јовановић”, „Амадеус фестивал”, а 2014. године почиње основне студије опере на Гилдхол школи за музику и драму у Лондону. Као добитник награде „Christine Stone Scholarship”, започиње магистарске студије у Лондону на Конзерваторијуму за музику и игру Тринити Лабан. Учествовао је на мајсторским курсевима изузетних оперских певача и сарадника као што су: Natalie Dessai, Ruth Falcon, Mignon Dunn, Joan Dorenman, Jaume Aragall, Christa Ludvig, Antonio Carangelo, Silvia Greenberg, Jurgen Hartifiel, Eteri Lamoris, Natela Nicoli, David Vestfall, Петар Дворски, Снежана Брзаковић... Наступао је у улози Ленског са оркестром Велшке националне опере. Дебитовао је на реситалу у Карнеги холу у Њујорку 2017. и гостовао у многим другим значајним дворанама.

На питање како усклађује каријеру соло певача са пијанистичком наш саговорник каже:

– Био бих неискрен ако бих одговорио у маниру: ,,За све се нађе времена, само ако човек жели и добро се организује...”, јер је заправо тешко ускладити каријере, које самостално ангажују целог човека. Могу само да поставим чињенице онако како су се десиле. Од средње школе, један од три смера које сам завршио, уз клавир и теорију, било је соло певање. Касније сам поставио виши циљ, уз студирање на постдипломским у Београду, одсек клавир, студирао сам у Лондону соло певање, на основним и мастер студијама. Тада сам морао бити физички присутан у Британији, а путовао два пута месечно у Београд због клавира. Добијао сам улоге и уживао у томе, истина је. Ипак, постоји једна константа: не иде све истим ритмом. Када сам у неком периоду пуно посвећен клавиру, успори се соло певање. Сада је та фаза.

Стефан Ђоковић је веома креативан. На питање да ли има још афинитета и на другим уметничким пољима и какви га ангажмани очекују убудуће, уметник одговара:

– Препознавање талената и рад на њима је једна ствар, а здрав разум, контрола и усклађивање, друга. Не може се постићи све заједно, идеја је направити добар план. Понекад прећутим када загазим у неко ново поље, попут компоновања, мада то радим од детињства и кажем себи: „Нека се ово зове хоби.”