СЗО објавила листу лекова за случај нуклеарне опасности

Светска здравствена организација објавила је нову, ажурирану листу лекова који треба да буду на залихама у случају радиолошке и нуклеарне опасности, заједно са саветима за правилно руковање тим препаратима. На листи су препарати који предупређују или смањују изложеност радијацији, као и они који се користе после те изложености.

Нова листа за случај нуклеарне опасности препоручује колике и какве залихе државе треба да имају, будући да „у радиолошким хитним случајевима, људи могу да буду изложени радијацији у дозама које се крећу од малих до животно опасних, а владе морају да омогуће што бржи третман“, каже др Марија Неира, помоћник генералног директора Светске здравствене организације.

„Од кључне је важности да владе буду припремљене да заштите здравље популације и да одмах реагују на опасност. То подразумева да имају спремне залихе лекова који спасавају живот и смањују опасност, те третирају повреде настале радијацијом”, каже Неира.

Ова листа замењује извештај СЗО из 2007, којим је праћен развој националних залиха за случај нуклеарне потребе, наводи се на сајту те организације и додаје да садржи ажуриране информације о формулама за израчунавање неопходних потреба у складу са развојем хитне радијационе медицине у последњих 10 година.

„Ова ажурирана листа лекова од виталног је значаја за припремљеност како би се они идентификовали, набавили, складиштили и испоручили на време онима који су у ризику или су били изложени нуклеарним инцидентима“, рекао је др Мајк Рајан, извршни директор СЗО за хитна медицинска питања, преноси Спутник.

СЗО наводи да државе у националним складиштима треба да имају залихе за опште здравствене опасности, као што су лична заштитна опрема, сетови за трауме, течности (крв, плазма итд.), антибиотици и лекови против болова. Са друге стране, за хитне радиолошке случајеве, неопходни су специфични лекови, а према наводи СЗО, то су:

Стабилни јод, који се даје превентивно или да се би се смањила изложеност тироидне жлезде радиоактивном јоду.

Хелирани агенси за декорпорирање (уклањање радиоактивних елемената из тела), као што су „пруско плаво” (за уклањање радиоактивног цезијума) или калцијум/цинк пентетинска киселина (за третман унутрашње контаминације организма трансуранијумским радионуклеидима).

Цитокини, за ублажавање оштећења коштане сржи у случају акутног радијационог синдрома

Лекови за третман повраћања, дијареје и инфекција.

Као потенцијални сценарији у којима се ове залихе користе, СЗО наводи радиолошке или нуклеарне инциденте у нуклеарним електранама, медицинским или истраживачким постројењима, инциденте током транспорта радиоактивних материјала, као и намерно коришћење радиоактивних материјала за злим намерама.

СЗО упозорава да многе државе немају основне елементе спремности за овакве инциденте, иако они могу да изазову тешке здравствене последице, па чак и смрт.

Издање СЗО наводи и примере добре праксе у овом погледу, а то су државе Аргентина, Бразил, Француска, Јапан, Република Кореја, Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе.