Да ли слободно тржиште броји последње дане

Ако Европска унија, један од највећих заговорника отворене и слободне трговине, заиста уђе у глобалну трку за субвенције, то не би само поткопало правила о глобалној трговини и додатно ослабило Светску трговинску организацију. То би послало и кључни сигнал другим земљама: заборавите на правила, брините само о себи. ЕУ је под притиском да се придружи Кини и Америци у игри економског интереса и протекционизма, који укључује државне субвенције, оцењује „Политико”.

Кључни покретач овога пута није Кина, већ климатске реформе које спроводи САД. Њихов закон о смањењу инфлације (ИРА) отвара пут за субвенције и пореске олакшице у вредности од 369 милијарди долара за америчка технолошка предузећа, али само ако производе у САД.

Брисел је тај закон доживео као „шамар” и „промену игре”. Љути политичари ЕУ оптужили су Вашингтон да иде стопама Кине. ИРА је довела до покушаја прво Париза, а затим Берлина, да развију нове мере субвенција које би од европских произвођача тражиле да користе домаће производе или технологије како би се квалификовали за државне субвенције ЕУ. То је концепт који је француски председник Емануел Макрон назвао „купуј европско”.

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије казала да је трговински рат ЕУ са САД није у интересу ниједне стране усред стварног рата. Али према њеним речима биће потребан снажан одговор на амерички закон о смањењу инфлације јер европски привредници већ размишљају о пресељењу будућих инвестиција из Европе у САД. ЕУ која сада размишља како да спасава сопствену привреду донедавно се противила свакој врсти државне помоћи. То је Србија више пута осетила на својој кожи. Европска комисија (ЕК) је 2016. по жалби европске асоцијације произвођача челика истраживала да ли је челик из „Железаре Смедерево” продаван испод цене, а истрага је почела седам дана пошти је преузео кинески „Хестил”.

Против српске челичане ЕК је водила и истрагу због државне помоћи, јер је Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) из 2008. предвиђао да Србија може да даје државни новац наредних седам година. Са друге стране, Брисел јавно никада није постављао питање зашто је италијански „Фијат” добијао новца из српског буџета. Такође, својевремено је против „Ер Србије” вођен поступак који је пред институцијама ЕУ покренула словеначка „Адрија ервејс” због државне помоћи коју Србија додељује свом националном авио-превознику.

Упитан да ли је понашање ЕУ у вези са субвенцијама лицемерно Љубодраг Савић, професор на Економском факултету, одговара потврдно. Али он наглашава да најдоминантнији и најконкурентнији на свету диктирају правила.

– ЕУ је код нас свашта оцењивала као субвенцију, али ко је јачи тај одређује правила. Ми смо имали проблем са Немачком, а сада Немачка има исти проблем са Америком зато што Америка води игру – каже Савић.

Субвенције су неспојиве са слободним тржиштем, наглашава професор. Он не очекује да ће ово бити трајно. Ипак је то свет који је саздан од слободног тржишта, али Европа нема другог избора у овом тренутку.

– За њу је то највећи ударац и она мора истом мером да одговори. То је ситуација новог протекционизма. Није то први пут. Почело је од Доналда Трампа који је увео царине према ЕУ на челик и алуминијум, потом на читав низ производа из Кине. То је мало другачије али је такође у супротности са слободном привредом – наводи Савић. Сматра да српска привреда неће губити конкуренцију на европском тржишту зато што ће ЕУ да субвенционише своју привреду.

– Наши улазни трошкови су знатно нижи. Имамо јефтину радну снагу. Европа је четири пута скупље платила нафтни течни гас из Америке него што је плаћала из Русије, а то су трошкови производње. Ако у Србији кошта гас четири пута мање него у Немачкој наравно да је јефтиније овде производити – објашњава Савић.

Горан Николић, научни саветник Института за европске студије није сигуран како ће се европске субвенције одразити на српску привреду, али према његовом мишљењу ако ЕУ субвенционише сопствену индустрију могуће је да ће неку нашу индустрију да доведу у положај који је мање конкурентан.

– На нивоу ЕУ ништа не може да се уради брзо и лако. То је сложена процедура, зато што су овлашћења компликована. Ако уведу субвенције, то ће се десити на нивоу националних влада и ЕУ ће само да аминује. Скептичан сам да ће нешто да предузму. Интереси Немачке и Француске се разликују. Немачка је још конкурентна и она је за сарадњу са Кином – каже Николић.

Да ли би потез ЕУ био лицемеран?

– Наравно да је то лицемерно. Сама идеја о слободној трговини је лицемерје Енглеске. Они је нису увели док нису постали најконкурентнији. Сада Кина највише заговара слободну трговину јер јој је то тренутно у интересу. Сви раде оно што им одговара и онда то прогласе као правило, ако могу – наводи Николић.

Према његовој оцени последњих година у Америци политика преовладава над економијом. Доналд Трамп започео је трговински рат против Кине и Бајден је наставио. У суштини су схватили да у датим условима у оваквој утакмици губе дугорочно и решили су да нешто предузму по том питању.

– Американци су донели закон о смањењу инфлације што је субвенционисање домаћег технолошког сектора. Европа се нашла у проблему. Ако не буде имала сличне подстицаје, део бизниса може да оде у Америку. Француски министар финансија је рекао да ће Америка економски профитирати на штету Европе. Али Европа неће да следи Америку у обрачуну са Кином – каже Николић.