Енергетска трка и на Антарктику

Руски сеизмички брод „Академик Александар Карпински” друго је пловило које уз благослов Кремља плови у енергетској мисији светским морем, овог пута с планом да се усидри у јужноафричкој луци Кејптаун. И док је „Академик Черски” својевремено прешао 22.000 наутичких миља од Сибира до Балтика (да би завршио постављање цеви у међувремену минираног „Северног тока 2”), јужноафрички еколошки активисти и међународни посматрачи питају се невољно зашто заправо „Академик Александар Карпински” плови, како је најављено, на Антарктик.

У Кејптауну, најјачој политичкој бази јужноафричке опозиције и једној од пет званичних светских лука за испловљавање на Јужни пол, отпор упловљавању „Академика Александра Карпинског” више је него опипљив. „Овде сте непожељни!” и „Руке са Антарктика!”, само су неке од парола које су демонстранти проносили испред седишта лучког града надомак Рта добре наде.

Битка вођена прошле јесени – да мегајахта „Норд” руског мултимилијардера Алексеја Мордашова (под санкцијама САД и ЕУ) не уплови у Кејптаун – била је лакша. Након огорченог противљења политичких противника владајућег Афричког националног конгреса, „Норд” је пловећи из правца Малдива ка Кејптауну одустао од најављеног сидрења испред Стоне планине.

С намером посаде „Академика Александра Карпинског” да се након заустављања у Кејптауну упути ка западним регионима Антарктика, ка области Веделовог мора, ствари ће за противнике његове мисије бити можда нешто другачије. Наиме, Русија је потписница „Повеље за Антарктик” (сачињене давне 1959. године) заједно са још 54 земље, од којих 29 има право одлучивања, док је 26 држава посматрача. Јужноафричка Република је истовремено једина земља Црног континента са правом одлучивања о судбини Антарктика. Повеља се односи на добробит „јединог континента који нема државну управу, парламент или централну организацију које доносе законски обавезујуће одлуке”, стоји на сајту Секретаријата те организације. Тим актом је забрањена било каква комерцијална експлоатација било којих рудних и других ресурса на сурово леденом терену Антарктика.

„Академик Александар Карпински” је власништво фирме из Санкт Петербурга „Поларне поморске истраживачке експедиције”, приватизоване подружнице државне фирме „Росгео”, највеће руске холдинг компаније за истраживање минерала. Овај брод већ годинама, посебно након посете Владимира Путина Преторији 2006. године, често долази до Антарктика.

„Наша мисија на Антарктику чисто је научна и не прелази стандардне оквире некомерцијалне геологије. Притом би било нелогично да искључимо истраживања налазишта хидроугљеника. Уосталом, не радимо ништа што други чланови повеље не раде”, навео је недавно „Росгео”. Руски Институт за истраживања Арктика и Антарктика (ААРИ) објавио је прошлог фебруара да су заокружена сеизмичка истраживања Јужног пола, која су обавили „Карпински” и други сличан брод „Професор Логачев”. И управо ту лежи могући нови окидач глобалне енергетске битке за нове ресурсе, овог пута на Јужном полу.

Наиме, како наводи „Росгео”, на Антарктику постоје налазишта са око 500 милијарди барела нафте (резерве Венецуеле, које се сматрају највећима на свету, процењују се на око 300 милијарди барела). Ако је ова процена и приближно тачна, онда предстојећа мисија „Академика Александра Карпинског” отвара питање: шта је предмет интересовања његових „чисто научних” истраживања на западу Антарктика. Гас? Злато? Уранијум? Или још нешто од ретких минерала и руда за које геолози одавно знају да постоје на Јужном полу?