Изградња хидроелектране пред тужилаштвом БиХ

Сарајево – „Од кључног је значаја да међу првим одлукама новог сазива Савета министара БиХ буде одобравање стратешких пројеката за Републику Српску. Првенствено мислим на  изградњу источне  гасне  интерконекције, хидроелектране ’Бук Бијела’ на реци Дрини и аеродрома у Требињу”, изјавио је за „Политику” Сташа Кошарац, министaр спољне трговине и економских односа у Савету министара.

Подршка тим пројектима, каже он, „биће испит за садашњу политичку структуру из Федерације БиХ која партиципира у власти на заједничком нивоу”. Ако се прекине блокирање, које прати, на пример, изградњу ХЕ „Бук Бијела” још од маја 2021. године када су камен темељац положили премијери Србије и Српске, Република Српска и њене институције, наглашава Кошарац, „имаће фер и коректан однос према инвестицијама у Федерацији БиХ”.

И председник Српске Милорад Додик  више је пута упозорио да Српска неће подржати пројекте у ФБиХ све дотле док не буду одблокирани пројекти Републике Српске који су, напоменуо је он, заустављени без икаквог законског и уставног основа.
„Република Српска није до сада блокирала ниједан пројекат у ФБиХ,  а што се упорно чинило њој са нивоа БиХ. Таква пракса се више неће толерисати због чињенице да се годинама блокирају важни пројекти у Српској”, поручио је Додик.

Још актуелна прича о оспоравању права Републици Српској да, заједно са Србијом, на својој територији гради ХЕ „Бук Бијела”, а која није зауставила започету изградњу јер радови теку према плану, кренула је из бошњачких политичких кругова у Сарајеву. Недуго након полагања камена темељца 24 бошњачка парламентарца упутила су захтев Уставном суду БиХ да „спречи започете радове”. Они су тада проблематизовали питање доделе концесије, јер по њиховом убеђењу одлуку о изградњи хидроенергетских потенцијала на Дрини „могу доносити само институције БиХ, а не ентитетске”.

Уставни суд одговорио је бошњачким парламентарцима тако што је на заседању у јулу 2021. године задужио Комисију за концесије БиХ, која од почетка свог деловања није доделила ниједну концесију, да „у року од 90 дана реши спорна питања између БиХ и Српске у вези са доделом концесије”. Због проблема с кворумом, чему је такође кумовала бошњачка страна, комисија није успела благовремено да одговори на захтев Уставног суда. То јој се поновило и у додатном року који је добила и то опет из истог разлога. Наиме, у оба случаја један члан комисије из реда Бошњака (не)намерно је игнорисао седнице и на тај начин је спречена могућност одлучивања, јер се, по правилу, одлуке могу доносити само у случају ако присуствују сви чланови.

Тако је „проблем” изградње „Бук Бијела” поново враћен у Уставни суд БиХ који је недавно, уз констатацију да Заједничка комисија за концесије није извршила његов задатак, одлучио да своје решење с тим у вези достави Тужилаштву БиХ.

Коментаришући намерне покушаје опструкције и спречавања изградње ХЕ „Бук Бијела”, министар спољне трговине и економских односа каже да је евидентно да одређени представници међународне заједице и политичке структуре из Странке демократске акције (СДА) користе Уставни БиХ за остваривање својих политичких циљева.

„Уставни Суд БиХ је продужена рука и политички инструмент функционера СДА и дела међународне заједнице. Такво синергијско деловање по правилу је усмерено против Републике Српске и њеног уставног капацитета, што је недопустива пракса”, каже Кошарац, наглашавајући да је „изградња ХЕ ’Бук Бијела’ искључиво у надлежности институција Српске, јер се предметно концесионо добро у потпуности налази на њеној територији, тако да БиХ нема надлежности у овом случају”.