Ква­ри­те­љи срп­ског је­зи­ка

Код нас су у по­след­ње две-три го­ди­не ве­о­ма вред­ни, а и при­лич­но успе­шни ква­ри­те­љи срп­ско­га је­зи­ка. По­што су се нај­пре по­тру­ди­ли да уве­ре јав­ност ка­ко су при­пад­ни­це леп­шег по­ла уцве­ље­не због нео­д­го­ва­ра­ју­ћих на­зи­ва за за­ни­ма­ња ко­ји­ма се ба­ве, па тр­пе ја­ке пси­хич­ке бо­ло­ве због из­ра­зи­те род­не не­рав­но­прав­но­сти, за ве­ли­ки број за­ни­ма­ња из­ми­шље­ни су и об­ли­ци за жен­ски род. По­не­ка, исти­на, још одо­ле­ва­ју, али ве­ро­ват­но не за­ду­го, па ни­је не­мо­гу­ће да ће­мо до­би­ти и пи­лот­ки­њу, ака­дем­ки­њу или вој­ни­ки­њу. Јав­на гла­си­ла у Ср­би­ји у до­број ме­ри пот­по­ма­жу је­зи­ко­ква­ри­те­ље (и је­зи­ко­ква­ри­те­љи­це) и без от­по­ра и мно­го раз­ми­шља­ња при­хва­та­ју но­во­ком­по­но­ва­не ре­чи.

Ве­ро­ват­но за­до­вољ­ни од­зи­вом јав­но­сти на њи­хо­ве за­ми­сли о жен­ским об­ли­ци­ма на­зи­ва за­ни­ма­ња, ква­ри­те­љи су кре­ну­ли у „но­ве рад­не по­бе­де”. До­ско­ра уоби­ча­је­ни из­раз „по­вла­че­ње при­зна­ња”, или „од­у­ста­ја­ње од при­зна­ња”, пре­тво­рио се у – от­при­зна­ва­ње. Чи­ни ми се да би ова тво­ре­ви­на мо­гла да по­не­се на­зив нај­ру­жни­је срп­ске ре­чи у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја.

Во­ји­слав М. Ста­ној­чић,

Бе­о­град