Русија се спрема за дуги рат
Западни медији су са закашњењем од скоро две седмице интензивно почели да се баве могућностима и дометима повећања бројности руске војске на милион и по војника и реформи целокупних оружаних снага, који би требало да се заврше 2026. године. Како постаје очигледно да ће се рат у Украјини продужити и највероватније територијално проширити, сада ти медији разрађују како Москва планира да регрутује толики број војника и финансира набавку опреме.
Након што је руски председник у децембру најавио повећање бројности Оружаних снага Русије, половином јануара су на војном нивоу усвојене одлуке у вези с реформом. Повећање броја војника биће праћено испорукама наоружања, изградњом инфраструктуре и свеукупним обезбеђивањем трупа. Како је најавио министар одбране Сергеј Шојгу, да би се обезбедило повећање бројности оружаних снага, посебна пажња ће бити посвећена регрутовању војника по уговору, што ће пратити благовремено обезбеђивање испоруке технике, повећање полигона у „постојећим војним окрузима и новим територијама Русије”. Осим тога, војни ресор планира да повећа и број кадрова за обуку у постојећим и новоустановљеним центрима за обуку и обезбеди читав низ мера буџетских издвајања за нове потребе.
Сад је повећана и старосна граница за регрутацију грађана за војну службу – са 18 на 21 годину (до 30), што не значи повећање броја војних обвезника, него укључује животну зрелост мобилисаних и, како је рекао Андреј Картаполов, шеф Комитета за одбрану Државне думе, сада нема потребе да се сви млади људи укључују у војну обуку.
„Дојче веле” цитира израелског војног експерта Дејвида Шарпа, који каже да је рат у Украјини показао да руске оружане снаге нису способне да испуне своју мисију окупације Украјине. Он подсећа да изузев повећања броја, Руси раде и на реформи која је више усмерена према дугорочним циљевима, него ка исправљању тренутне ситуације на фронту.
Међутим, поводом децембарске најаве реорганизације војске, „Институт за студије рата”, тинк-тенк са седиштем у Вашингтону, сагласио се с украјинским војним вођством да се Русија припрема за велику зимску копнену офанзиву, вероватно на Кијев, како би присилила Украјину да преговара у условима који би били повољнији за Москву. Наводно, руска офанзива на истоку Украјине не успева да натера украјинске званичнике на преговоре или уступке. Ова агенција процењује да Русија нема економски капацитет да повећа своје оружане снаге, али да би то могло да се промени „ако Путин одлучи да присвоји државна средства на начин који ће омогућити Кремљу да распореди велику конвенционалну војску науштрб економског раста и удобности људи, као што су то чинили Совјети”.
Због све обимнијег учешћа НАТО-а у испорукама наоружања и јачању својих снага на источном крилу, предвиђено је оснаживање руских борбених компоненти Ратне морнарице, Ваздушно-космичких снага и ракетних стратешких снага. Русија је у оквиру ове реформе одлучила да поново формира Московску и Лењинградску војну област, два округа која су постојала од времена Руске империје до 2010. године и покривала су не само обе престонице, већ и скоро цео запад и северозапад земље.
Сходно намераваном уласку Финске и Шведске у НАТО, иако је Шведска сада суспендовала свој захтев због противљења Турске изазваног демонстративним паљењем Курана у шведским градовима – Московски и Лењинградски војни округ биће створени као део корака за омогућавање безбедности земље. Нови војни окрузи стварају се да би гарантовали војну безбедност државе и штитили критичне објекте. Шојгу је посебно најавио потребу формирања нових тактичких формација: три моторизоване дивизије у Копненој војсци и две ваздухопловно-јуришне дивизије у Ваздухопловно-десантној. То укључује и стварање армијског корпуса у Карелији, која се граничи с Финском, на територији новоствореног Лењинградског војног округа.
Сада су оружане снаге по територијалном принципу подељене у пет округа: западни (са седиштем у Санкт Петербургу), централни (Јекатеринбург), јужни (Ростов на Дону), источни (Хабаровск) и као посебан округ Северна флота.
Војни окрузи престонице неће се стварати од нуле, већ ће се „наслонити” на онај створен давне 1864. године, као део војне реформе Александра Другог, која је трајала до 2010. године. У време распуштања, округ је, поред главног града, обухватао 18 централних региона – од Белгорода до Костроме и од Брјанске до Нижњеновгородске области. Иначе, последњи командант Московског војног округа 2010. године био је актуелни начелник Генералштаба, командант Здружене групе снага и директни шеф специјалне операције у Украјини Валериј Герасимов.
Лењинградски (раније – Петербург и Петроград) војни округ такође је постојао од 1864. до 2010. године. До тренутка укидања обухватао је територије Санкт Петербурга и Лењинградске области, Карелију, Коми, Архангелску област (укључујући Ненецки аутономни округ), Вологдску, Мурманску, Новгородску и Псковску област.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


