Струја, повратнички сан

Приједор – Пре рата у Санском Мосту, месту које данас припада Федерацији БиХ, живело је око тридесет хиљада Срба. Данас их има једва две и по хиљаде. Углавном стари и изнемогли, који су, након избеглиштва по општинама Српске и Србије, одлучила да се врате у завичај.

Како данас живе Срби повратници у овој федералној општини БиХ, говори податак да су незапослени, да у већини месних заједница, тринаест година након рата живе у мраку, да немају уређене путеве, превоз до града... Неки од њих и дан-данас трагају за правдом како би коначно вратили у посед имовину који им је током рата одузета.

– На жалост тако је .Пуних девет година настојим „изгањати” своја права. Док смо, током рата били у Србији, у самом дворишту, уз нашу кућу, нову је саградио Бошњак, Месуд Хоџић који живи и ради у Швајцарској – јада се Богдан Драгичевић који се у Сански Мост, са старим и болесним родитељима вратио пре осам година. Боли га сазнање вели, што би, у случају смрти његовог оца Славка сву имовину делио ни мање ни више већ са Бошњаком који је, како каже, на силу и уз одобрење овдашњих општинских власти саградио троспратницу у његовом дворишту. Уз помоћ Удружења Срба повратника које носи назив „Мој завичај” многи су настојали да остваре своја права па и она која се већ одавно траже по судовима.

Председник општинског Већа у Санском Мосту, Драго Праштало не крије податак да Срби у Санском Мосту живе тешко. Правда то чињеницом да је проценат запослености веома мали, да се већина Срба окренула пољопривреди и што је најгоре, многи од њих немају струју у својим домаћинствима.

– Готово 22 засеока су без електричне енергије. Требало би нам око четири и по милиона марака за електрификацију овога дела повратничких насеља – истиче Праштало додајући да је Србима у Санком Мосту, по овом питању извесну помоћ пружила општинска власт Приједора. Ипак, већина посла је у надлежности власти Санског Моста која тек у последње време чини мале кораке за побољшање животних услова Срба повратника. Обновљен је један број кућа а други део чека боље дане.

У Крухарима, код Санског Моста, пре неколико година вратила се седамдесетогодишња Јелена Бранковић која у домаћинству живи са снајом и четворо унучади. У протеклом рату изгубила је сина јединца.

– Живим за дан да добијемо струју и да нам просветли. Доста ми је живота у мраку – казује бака Јелена верујући у боље дане и додаје да жели бар унуцима сигурнију будућност. Отежавајућа околност је и чињеница што су на подручју Санског Моста већ одавно престале са радом бројне хуманитарне организације које су после рата помагале Сањане а делом повратнике. Слични проблеми муче и близу четири стотине српских повратника у осам насеља код Лушци Паланке. Све фабрике које су пре рата постојале у овом месту премештене су у Сански Мост.

Срби из овог и осталих насеља у Санском Мосту се не жале на безбедносну ситуацију. Истичу да их нико не дира, не провоцира нити напада. Жеља им је само једна, да дочекају дане налик предратнима, да се ово мало младежи што пре запосли, да добију струју и воду у својим кућама, боље путеве и бољу повезаност са центром општине и суседним местима у Републици Српској.