Колико би требало спавати викендом

Да се за викенд наспавам и надокнадим оно што нисам током недеље… То је мисао која многима улепшава радне дане а излежавање у кревету недељом ујутру представља им једно од највећих задовољстава. И тако док неки настоје да подмире својих девет сати дневног сна, други су свежи и орни са само пет сати проведених у постељи.

Требало би разумети једне и друге, јер се процењује да су потребе човека за спавањем управо између шест и осам сати сна дневно за добар опоравак. Као и много тога другог потреба за сном је уписана у гене и таква је од рођења и представља унутрашњи биолошки сат.

– Циклус будности и спавања који се смењују код човека познат је као циркадијални ритам. То је природни ритам који нам говори да је мозак креиран тако да ноћу улази у сан. На жалост, модернизација друштва и технологија доносе велики број дистрактора који чине да човек игнорише сигнале потребе за сном, нарушавајући тако овај природни ритам – објашњава неуролог Сретен Недељковић. 

По његовим речима циркадијални ритам регулишу мождане структуре одговорне не само за смену будности и спавања већ и за контролу различитих аспеката спавања. Сан и спавање имају неколико фаза, свака има различиту и значајну улогу у складиштењу учења, памћења као и за физиолошке функције.

– С обзиром да је спавање саставни део човековог дневног функционисања, није изненађујуће да поремећај спавања и циркадијалног ритма може да изазове много тешкоћа у концентрацији, општем расположењу, фокусирању пажње, дакле како менталних тако и физиолошких функција и здравља. Енергија светлости је кључна за људско здравље. Спектар плаве светлости којој смо изложени ујутро је потребан да би се активирала производња мелатонина – додаје специјалиста.

Интересантно је да на стручним скуповима буду често представљени резултати истраживања на исту тему па се испостави да се закључци сударе. Тако постоје и студије о спавању, чак и оне које су покушале да открију навике у вези са спавањем, сатима „изгубљеним” оком недеље, утицају на здравствено стање. Ипак чини се да кроз све њих провејава могућност да се због ненаспаваности и поремећеног ритма сна повећава ризик од кардиоваскуларних болести, депресије и метаболичких поремећаја. 

– Нема сумње да је редовно спавање уз поштовање биолошког ритма најбоље јер сви живимо под утицајем 24-часовног циркадијалног ритма, којим управља наш мозак. Ово би могло да значи да би скраћене ноћи током недеље могле бити надокнађене током викенда, али тако да ако устајемо у седам ујутру од понедељка до петка онда викендом то буде најкасније до девет сати, чак и ако то значи и навијање будилника – саветује наш саговорник.

Како онда надокнадити недостатак сна нагомиланог током недеље? Чини се симбоилично.

– Пожељно је да човек и у случају великог умора током недеље мало одспава поподне – или током дана ако му се укаже прилика – рецимо 30 минута, највише сат, да не би „пао у дубок сан”. Тако неће бити ремећења циркадијалног ритма, лучења хормона за спавање, јер у превеликим количинама спавање може довести до многих нежељених ефеката. Тако се лако поремети ритам успављивања које би требало да буде пре поноћи – уверава неуролог Недељковић, уз савет да је пожељно да се због изложености сунчевом светлу због већ поменутих хормона и других компликованих процеса у нашим главама током дана што више шета.

Дакле, спавање викендом може да утиче на ритам сна и изазове проблеме са спавањем у току наредне радне седмице. И тако смо се вратили на почетак приче. Биолошком сату изгледа будилник не треба.