Прекинуто суђење Шешељу

Хашком оптуженику Војиславу Шешељу јуче је после пет и по година проведених у затвору у Схевенингену, девет месеци суђења и саслушаних 38 сведока тужилаштва, суђење прекинуто. Пошто тужилаштво у судницу није довело ниједног сведока председавајући судија Жан Клод Антонети затражио је од Жалбеног већа да се хитно изјасни да ли је тужилаштво дужно да настави са извођењем својих сведока или ће суђење бити прекинуто док се не одлучи о захтеву тужилаштва да се Шешељу, који се сам брани а кога оптужују за опструкцију процеса, одмах одузме право да води сопствену одбрану и одреди адвокат.

Како је јуче у изјави за „Политику” рекао Зоран Красић, главни Шешељев правни саветник претресно веће је 15. августа, супротно захтеву о наметању браниоца које је тужилаштво Секретаријату педало 8. августа, донело налог о наставку суђења.

„Веће је одбило захтев тужилаштва у делу где се тражи прекид поступка и наложило тужилаштву да до 22. августа достави списак сведока за 26. август и за наредна два месеца. Али, тужилаштво је тог 22. августа доставило поднесак којим је тражило од претресног већа да им изда одобрење да могу да уложе жалбу против налога претресног већа”, објашњава Красић.

Претресно веће јуче је дозволило тужилаштву да изјави жалбу али је истовремено од жалбеног већа затражило да што пре одлучи о тој жалби.

По Красићевим речима претресно веће сматра да не може да разматра тужиочев захтев о додели браниоца зато што нису испуњени процесни услови – Шешељ није добио захтев на свом језику, нису му обелодањени прилози и у захтеву има пуно ствари које су затамљене да он не би могао да их прочита.

Дарил Мандис у име тужилаштва је као разлоге за прекид суђења јуче навео бригу за сведоке које оптужени и његови сарадници „застрашују и прогоне”, као и чињеницу да би, уколико се настави извођење доказа, могло десити да Шешељу буде наметнут бранилац кад тужилаштво буде при крају извођења својих доказа.

Иако незадовољан одлуком о прекиду поступка којом се како је рекао крши његово право на експедитивно суђење Шешељ који је пре само месец дана претио да ће на захтев тужиоца да му се наметне адвокат одговорити смрћу, односно да неће писати одговор на поднесак тужилаштва а да ће уколико му суд буде поново наметнуо адвоката ступити у штрајк глађу, јуче се „предомислио”. Суд му је за одговор дао месец дана. Рок почиње да тече од момента када суд донесе писмену одлуку о обелодањивању целог поднеска тужилаштва којим се тражи да се Шешељу одузме право да се сам брани.

Красић тврди да је Шешељ 22. августа примио захтев о наметању браниоца на српском језику који је „испрецртаван”, који има пуно затамљених делова, а који са прилозима има око хиљаду и по страна. По Красићевим речима у свом захтеву тужилаштво тражи да се Шешељу наметне и независни бранилац који би требало да се изјасни само о захтеву тужилаштва да се Шешељу одузме право да води сопствену одбрану што је по њему „сулудо”.

Шешељ је у судници рекао да у овој фази поступка тужилаштво, коме је остало још око три и по месеца да заврши са извођењем својих доказа, једино могло да га оптужи за непоштовање суда, односно да му изрекне неке дисциплинске мере, али да је то други поступак а не поступак доделе браниоца.

Шешељ је 24. фебруара 2003. добровољно отишао у Хаг са намером да се сам брани. Међутим чим је крочио у притворску јединцу УН додељен му је бранилац, прво Александар Лазаревић, па Вадер Спул, па два пута Дејвид Хупер.

Суђење је почело 7 новембра 2007. али пре тога је у новембру 2006. године био покушај суђења са наметнутим браниоцем Дејвидом Хупером.

После 28 дана штрајка глађу, 8 децембра, њему је враћено право да се сам брани и поступак је враћен на почетак. Тада је Жан Клод Антонети именован за председника судског већа које ће судити Шешељу. Судија Антонети се раније залагао да се у поступку против лидера радикала, ако постоји опасност да ће он да врши опструкцију процеса, именује пријатељ суда али да се не дира у његово право да се сам брани.

Амикус курија или пријатељ суда је неко ко објективно прати суђење и укључује се ако примети кршење процесних права или неке нелогичности. Он није класичан бранилац.

Пријатеља суда је постојао у процесу против Слободана Милошевића коме су такође хтели да наметну браниоца, али са образложењем да због свог лошег здравственог стања не може сам да се брани.