Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Иконе италијанске канцоне

И садашњи фестивал „Санремо” има своје певачке звезде, али није то више она смотра из шездесетих и седамдесетих година које се памте као време највећих достигнућа у светској поп и рок музици
Иконе италијанске канцоне
Пепино ди Капри, једна од легенди, биће гост овогодишњег „Санрема” (Фото: EPA/Claudio Onorati)

 

 

Потписи:

1. 

(Фото: EPA/Claudio Onorati

2. И Ђани Моранди позван као гост на овогодишњи фестивал

Стиже нам ново 73. издање музичког фестивала забавне музике „Санремо 2023”, које ће ове године бити одржано од вечерас до 11. фебруара. У фестивалској конкуренцији биће представљено 28 канцона. „Санремо” наставља са традицијом позивања у госте легенди италијанске забавне музике. Ове године гости овог у свету најзначајнијег фестивала забавне музике биће Пепино ди Капри, познат по оној незаборавној мелодији „Melancolie”, Ђино Паоли који је певао „Sapore di sale” (код нас у изведби Арсена Дедића под називом „Са окусом мора, са окусом соли”), Ђани Моранди, Ал Бано и Масимо Раниери.

Времена се мењају, па тако и фестивал „Санремо”. Зато, немојмо од овогодишњег фестивала 2023. очекивати оно што су старији обожаватељи италијанске канцоне гледали некад дивећи се ведетама италијанске музике лаких нота. Мина, Милва, Адријано Челентано, Доменико Модуњо, Лучио Батисти, Фаусто Леали, Пепино ди Капри, Рита Павоне…

Нема више икона „Санрема”, „тигрице из Кремоне” Мине и „пантере из Гороа” Милве. Нема више вештачке певачке конкуренције између Мине и Милве, а коју су им наметнула италијанска новинарска пера у сталној жељи за што већим новинским тиражом.

Мина, чији је сопран покривао три октаве и чије су плоче биле најпродаваније на Апенинском полуострву, почиње корачати путем славе од 1960. године након изведбе мелодије „Tintarella di luna”. Након ове мелодије следи нови успех – „Un anima tra le mani”. Године 1961. армију својих обожавалаца обрадовала је мелодијом „Le mille bolle blu” у којој на хиљаде мехурића од сапунице лете на све стране. Мина је, наравно, имала концерте и у познатој париској дворани „Олимпија”.

Осим на италијанском, певала је и на француском, немачком и јапанском језику. Снимила је и песму која ће постати велики хит „Parole, parole”, а коју ће потом преузети и француска певачка звезда Далида. Успехе Мине запазили су и у Америци, али је глатко одбила позив Френка Синатре да тамо настави каријеру. Иначе, краљ џез музике Луј Армстронг, Мину је сматрао највећом белом певачицом у свету забавне музике.

У пуној слави, Мина је 1978. године рекла збогом музичкој сцени и наступима на телевизији. Отишла је живети у Лугану у Швајцарској, чији становник је званично постала почев од 1990. године. Као великом поштоваоцу Мине, врло често слушам њену канцону „Il cielo in una stanza”. Пуно име ове певачице је – Mina Anna Mazzini. Рођена је 25. марта 1940. и ускоро ће прославити свој 83. рођендан.

Највећа конкуренткиња Мине под небом величанствене италијанске канцоне била је Милва. Име Милва настало је од извучених слова њеног пуног имена – Maria Ilva. Рођена је 17. јула 1939. године, а умрла у Милану 23. априла 2021. године. Побеђује 1959. године на конкурсу нових гласова италијанске телевизије РАИ, након чега снима своју прву „синглицу” са чувеном шансоном „Милорд”, а као омаж великој француској певачици Едит Пијаф.

Са својим, попут кадифе „алт” гласом, први пут се на фестивалу „Санремо” појављује 1961. године освојивши треће место са канцоном „Il mare nel cassetto” („Море у кутијици”). На фестивалима „Санрема” учествовала је пуних десет година. И Милва је, наравно, гостовала у париском музичком храму „Олимпија”. Својим алт-гласом осваја срца Немаца, а 1978. године након сарадње са грчким композитором Микисом Теодоракисом, постаје врло популарна и у Грчкој.

Последњу плочу „Non conosco nessun Patrizio” снимила је 2010. године. Будући да јој је здравље сасвим „окренуло леђа”, била је приморана да стави тачку на своју велику и богату певачку каријеру. Милва је издала највише албума у Италији. Чак 173!

И садашњи „Санремо” има своје певачке звезде – Лаура Паузини, Ноеми… Само, није то онај „Санремо” из шездесетих и седамдесетих година које се памте као године највећих достигнућа у светској поп и рок музици. Шездесетих година у време овог фестивала седели смо опуштено пред телевизорима гледајући италијанске певачке звезде и дивећи се њиховој фестивалској одећи и шарму.

Тога, нема више. Сад су наступила нека друга музичка времена. Фестивал „Санремо” увек је био и остао главна одскочна даска за певаче и групе врло моћне италијанске индустрије плоча. Али, тих „шездесетих и седамдесетих” није било ваљања по санремској сцени као што је на „Санрему” 2021. године то чинила група „Манескин”, која је победила са мелодијом „Zitti e buoni”. Ваља очекивати да ће нас „Санремо 2023” вратити, макар малчице, у она стара времена чаробне италијанске канцоне, канцоне, Мине и Милве…

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
"U izvedbi Arsena Dedića".Nema više toga.Odavno se već kod nas ne prepevavaju strane pesme

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.