Шта је Тај­ван на­у­чио из укра­јин­ског ра­та

Тре­ба би­ти спре­ман. То је, украт­ко, по­у­ка ко­ју је Тај­пеј из­ву­као про­у­ча­ва­ју­ћи и пом­но пра­те­ћи рат у Укра­ји­ни, због че­га ће се, ка­ко ка­жу у њи­хо­вом Ми­ни­стар­ству од­бра­не, фо­ку­си­ра­ти на про­из­вод­њу бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца. Дро­но­ви има­ју кључ­ну уло­гу на обе стра­не у ак­ту­ел­ном су­ко­бу и они су, ка­ко не­дав­но ре­ко­ше у Ки­је­ву, бу­дућ­ност мо­дер­ног ра­то­ва­ња. Ре­кло би се да су и но­ви знак про­ду­бљи­ва­ња са­рад­ње ме­ђу др­жа­ва­ма, што се да за­кљу­чи­ти и на при­ме­ру Мо­скве и Те­хе­ра­на, ко­ји ће у Ру­си­ји здру­же­ним сна­га­ма гра­ди­ти фа­бри­ку за пра­вље­ње дро­но­ва ка­ко би се ко­ри­сти­ли у ра­ту у Укра­ји­ни, и не са­мо та­мо. „Вол­стрит џор­нал ” ја­вља да ће две зе­мље пра­ви­ти да­ле­ко бр­же дро­но­ве, ко­ји ће за­да­ти но­ве му­ке укра­јин­ској про­тив­ва­зду­хо­плов­ној од­бра­ни.

Сто­га је и Тај­ван, су­о­чен с ра­сту­ћом прет­њом Ки­не да би мо­гла да упо­тре­би си­лу ка­ко би остр­во ста­ви­ла под сво­ју кон­тро­лу, ре­шио да убр­за раз­вој и про­из­вод­њу дро­но­ва и да сле­ди при­мер Ки­је­ва, ко­ји се од­у­пи­ре над­моћ­ни­јим ру­ским сна­га­ма. При­том се ве­ро­ват­но и не­ми­нов­но ми­сли и на „по­моћ при­ја­те­ља ” у на­о­ру­жа­њу и свим дру­гим ре­сур­си­ма, те и на но­ве на­чи­не про­ду­бљи­ва­ња са­рад­ње ме­ђу др­жа­ва­ма, ко­је је у слу­ча­ју Ира­на и Ру­си­је Бе­ла ку­ћа на­зва­ла „то­тал­но де­фан­зив­ним парт­нер­ством”.

О при­пре­ма­ма за рат отво­ре­ни­је се при­ча од ка­да је ге­не­рал Пен­та­го­на пред­ви­део да ће Ки­на и САД за­ра­ти­ти за две го­ди­не. По­том је мо­гућ­ност ра­та из­ме­ђу две нај­моћ­ни­је др­жа­ве на пла­не­ти по­твр­дио и пред­се­да­ва­ју­ћи аме­рич­ког кон­гре­сног Од­бо­ра за спољ­ну по­ли­ти­ку. О су­ко­бу се шу­шка­ло још ла­ни, кад је Пе­кинг на­ре­дио вој­не ве­жбе око Тај­ва­на на­кон што је у при­ја­тељ­ску по­се­ту Тај­пе­ју до­шла Нен­си Пе­ло­си, та­да пред­се­да­ва­ју­ћа Пред­став­нич­ког до­ма Кон­гре­са. Она и Џо­зеф Бај­ден та­да су се за­ве­то­ва­ли да ће по­ма­га­ти Тај­ва­ну и обе­ћа­ли да ће чак да „по­ша­љу вој­ску да их бра­ни у слу­ча­ју ки­не­ске ин­ва­зи­је”. И та­да се Тај­ван су­о­чио с ки­не­ским бес­пи­лот­ним ле­те­ли­ца­ма ко­је су зу­ја­ле по остр­ви­ма дуж оба­ле. Ни­чег ви­ше од звец­ка­ња оруж­јем та­да ни­је би­ло, али са­да се отво­ре­но прог­но­зи­ра да ће Пе­кинг по­ку­ша­ти да за­у­зме Тај­ван 2024. Та го­ди­на је иде­а­лан тре­ну­так, јер ће Ва­шинг­тон та­да би­ти пре­о­ку­пи­ран пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма.

Да­кле, ако Аме­ри­ка и Ки­на бу­ду спрем­не да во­де рат на остр­ву „до по­след­њег Тај­ван­ца”, ка­ко то са­да у Укра­ји­ни чи­не САД и Ру­си­ја, мо­ра­ју би­ти спрем­ни и ло­кал­ци. Сто­га, ка­ко ре­че порт­па­рол Ми­ни­стар­ства од­бра­не Тај­ва­на Сун Ли-Фанг, на­ци­о­нал­ни ин­сти­тут за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју у вла­сни­штву вој­ске пре­у­зи­ма во­де­ћу уло­гу у раз­во­ју оруж­ја бу­дућ­но­сти, а укљу­чи­ће се и ци­вил­не ком­па­ни­је. Они већ про­из­во­де дро­но­ве ко­ји за­до­во­ља­ва­ју ме­ђу­на­род­не стан­дар­де, али је нео­п­ход­но да их раз­ви­ја­ју и уна­пре­ђу­ју за на­па­де, јер мо­ра­ју ићи у ко­рак са све­том. Та­ко­ђе, не­ке вр­сте оруж­ја ко­је су САД већ про­да­ле Тај­ва­ну тре­нут­но ко­ри­сте Укра­јин­ци, као што су про­тив­брод­ске и ра­ке­те ва­здух–ва­здух или по­др­шка про­гра­му за над­зор ра­да­ра. Али, Тај­ва­ну тре­ба ви­ше од­бра­не за су­коб с Ки­ном. За­то оку­пља про­из­во­ђа­че дро­но­ва ка­ко би при­пре­мио вој­ску и окре­нуо се при­ват­ном сек­то­ру да би оја­чао ла­нац на­бав­ке за од­бра­ну. „Фај­нен­шал тајмс” је не­дав­но пи­сао да пре­ма пла­ну, за чи­је оства­ре­ње је на­ме­ње­но го­то­во две ми­ли­јар­де до­ла­ра то­ком три го­ди­не, вла­да има циљ да укљу­чи при­ват­не про­из­во­ђа­че дро­но­ва у на­ци­о­нал­ни тим за раз­вој си­сте­ма бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца с ци­љем да до ју­ла до­би­ја­ју на­руџ­би­не.

Тен­зи­је ра­сту, а ви­ше ни­је тај­на ни да због су­мор­них прог­но­за аме­рич­ке ком­па­ни­је пра­ве пла­но­ве за ван­ред­не си­ту­а­ци­је, тач­ни­је, да ре­ви­ди­ра­ју по­сло­ва­ње на Тај­ва­ну ка­ко би би­ли спрем­ни за но­ву „ге­о­по­ли­тич­ку кли­му”. На­вод­но су, од ка­да су ла­ни по­че­ле рат­не игре око Тај­ва­на, аме­рич­ке ком­па­ни­је осе­ти­ле по­тре­се у по­сло­ва­њу, а по­ли­тич­ка не­из­ве­сност у зе­мљи због тен­зи­ја са Ки­ном од­вра­ћа ком­па­ни­је од да­љих ула­га­ња. Остр­во је де ју­ре у скло­пу Ки­не, али де­фак­то под аме­рич­ком кон­тро­лом и за­то, ка­да САД ка­жу да ће бра­ни­ти Тај­ван, то ни­је пра­зна прет­ња, већ од­бра­на ин­те­ре­са Аме­ри­ке. Сто­га ни­је пра­зна при­ча ни то да ће Тај­ван си­гур­но би­ти спре­ман ка­ко би евен­ту­ал­на ки­не­ска ак­ци­ја на остр­ву има­ла што ве­ћу це­ну за Пе­кинг.