„Црквена земља” пред Врховним касационим судом

Суботица – Политичка одлука града из 2007. године, којом је укупно 700 хектара обрадиве земље без накнаде уступљено трима црквама, од почетка је изазивала различите реакције, а већ девету годину око овог питања води се спор. О овоме до сада су одлучивали сви нивои судске власти од извршног одељења Основног суда у Суботици до ревизије Врховног касационог суда, да би суђење поново било враћено на почетак, и предмет се ових седмица по други пут нашао пред Врховним касационим судом.

Једноставно речено од Врховног касационог суда се тражи да утврди да ли Српска православна црква и Суботичка бискупија Римокатоличке цркве имају право да и даље без накнаде обрађују свака по више од 300 хектара, а Евангелистичка хришћанска црква око 70 хектара. Или су, због тога што им је реституцијом враћен део обрадивог земљишта, цркве дужне да земљу поклоњену 2007. године врате у државни фонд, јер град није ни имао право да им је уступи.

Овај судски поступак траје практично од 2014. године када је Републичко јавно правобранилаштво због спорне одлуке тужило град, а у поступку се, на страни града,  појављује и умешач, односно заступник интереса три цркве.  Предмет је прошао све судске инстанце, на којима су наизменично  доношене пресуде којима се потврђивала, односно оспоравала ваљаност одлуке градске власти из 2007. године.

Након ревизије Врховни касациони суд 2019. године доноси  одлуку да суђење крене испочетка пред Вишим судом у Суботици. Највећи проблем у поступку био је да се утврди да ли је трима црквама  на коришћење уступљена  земља коју оне и потражују кроз реституцију, или је реч о неким другим парцелама. Тешкоће у утврђивању земљишних честица настале су и због тога што су парцеле у овом дугом временском периоду мењале катастарске бројеве. Такође, постојала је и дилема да ли је завршена реституција црквене имовине, односно у којој мери је црквама враћено земљиште које су потраживале.

У поновљеном поступку на Вишем суду у Суботици 4. јула 2022. године судија Светлана Зелић донела је пресуду којом се одбија жалба Републичког јавног правобранилаштва, а земља, која је у међувремено колоквијално названа „црквеном земљом”, остаје у рукама цркава. На жалбу Републичког јавног правобранилаштва Апелациони суд у Новом Саду 3. новембра 2022. године преиначује одлуку суботичког Вишег суда и пресуђује да је одлука града Суботице из 2007. године ништавна и без правног дејства, јер се неосновано позивала на одређене чланове Закона о црквама и верским заједницама, те да није имала законско право да мимо државног, јавног интереса располаже пољопривредним земљиштем у државној својини.

У одговору на питања новинара „Политике” Уна Сарић, портпаролка Вишег суда у Суботици додала је и  да је против одлуке Апелационог суда у Новом Саду, адвокат Бојан Узелац, заступник три цркве као умешача у овом поступку, затражио ревизију Врховног касационог суда у Београду. Тако је овај случај у последњих пет година други пут пред Врховним касационим судом.

„Политика” се обратила и умешачу у судском поступку,  који је заступао интерес све три цркве. „Не могу да говорим без посебног благослова и не могу да коментаришем судски поступак што је и став Адвокатске канцеларије Узелац”, поручио је.

Сви актери овог дуготрајног суђења у одређеној мери представљају државу Србију. У судници су девет година на супротстављеним странама  два нивоа државне власти – република и град. Истовремено у поступку се појављује и црква, као национална институција која преко умешача штити своје интересе, односно могућност да и даље обрађује уступљену земљу. Осим тога, очекивало се да кључно разјашњење за дилеме у поступку дају и други државни органи попут катастра и Агенције за реституцију.