Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ратна преписка брачног пара је драгоцен историјски извор

Ратна преписка брачног пара је драгоцен историјски извор
(Фото Н. Марјановић)

Ратна преписка брачног пара Јовановић која описује услове живота паралелно из нацистичког логора и окупираног Београда је веома драгоцен историјски извор, рекао је данас историчар Дејан Ристић.

„Та писма су прворазредни историјски извор који говори о животу под окупацијом у Београду и страхотама логора смрти. Љубомир Јовановић је био као припадник војске Краљевине Југославије који је провео читав Други светски рат у неколико нацистичких логора, док је Босиљка Јовановић живела у Београду” , рекао је Ристић за Танјуг.

Ристић је објаснио да је Љубомир Јовановић као припадник оружаних снага имао статус ратног заробљеника и био боље третиран него његови сународници који су своје животе окончали у усташким логорима или логорима смрти.

 „У логорима су постојали они који су по међународним конвенцијама уживали статус ратних заробљеника, то су били припадници оружаних снага краљевине Југославије, а сви они који нису имали тај статус су нажалост страдали”, казао је он. Музеј жртава геноцида откупио је 181 писмо који је брачни пар Јовановић разменио у периоду од четири године.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deda
Obzirom da je Jugoslavija 17 aprila 1941 potpisala bezuslovnu kapitilaciju, moze se postaviti pitanje : Da li je bilo svrsishodno ubijati Nemce u Srbiji, obzirom da se u nemackim logorima nalazilo (kao taoci) oko 200 000 srpskih vojnika i oficira ?
Deda
Kao zarobljeni jugoslovenski oficiri, moja dva ujaka su proveli 4 godine u oficirskom logoru u Osnabriku. Dobijali su pakete od rodbine, imali su pravo na sport. Nemci su postovali konvencije i bili korektni. Posle kapitulacije Nemacke, jedan se vratio u zemlju a drugi ostao na Zapadu, bojeci se komunisticke represije. O nasim zarobljenicima u Nemackoj se nije govorilo, kao da nisu postojali.
Сармагедон
Друже, у време окупације у Београду није убијен нити један немачки војник. У остатку Србије број погинулих Немаца био је мизеран, али пошто су они убијали 100 српских цивила за једног војника деловало је као да је погинуло много Немаца, а није. Убијање ратних заробљеника као одмазда за убијање војника на окупираној територији је обичај из каменог доба и америчких ратова из 20. века (Југославија и Украјина) јер они не поштују никакве договоре ни конвенције о људским правима и обичајима ратовања.
Bisa
I zašto je ovo uopšte vest? Pa odavno je poznato da su u Nemačkoj postojali logori za ratne zarobljenike. I da su prilike u Beogradu bile teške pod okupacijom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.