Да сваки случај буде разјашњен до краја

Катедра за судску медицину, једна од првооснованих на Медицинском факултету у Београду, ове године прославља цео век постојања. Увид у историјске списе Института за судску медицину показују да је први специјалиста судске медицине у Београду био др Едвард Михел, по чијем је нацрту направљена прва зграда просектуре Опште државне болнице у Београду 1907. године. Он је био члан Одбора за Медицински факултет Српског лекарског друштва, који је током марта 1914. године заједно са др Војиславом Суботићем и др Миланом Јовановићем Батутом, обишао седамнаест медицинских факултета у Европи – на основу њиховог реферата министар унутрашњих дела Краљевине Србије Милан Протић маја 1914. године доноси решење о оснивању Медицинског факултета у Београду, на којем је др Едвард Михел требало да буде професор патологије и судске медицине. Нажалост, судбина је имала друге планове за овог лекара који је у значајној мери задужио српску медицину. Др Михел умире од тифуса, лечећи оболеле и рањене у Резервној војној болници у Паланци марта 1915. године, где је као резервни мајор био начелник.

– Др Милован Миловановић именован је за ванредног професора судске медицине 25. јуна 1923. године, те се овај дан узима као датум оснивања Катедре за судску медицину. После Првог светског рата, он постаје нови шеф просектуре и по његовој замисли проширена је зграда просектуре. Са почетком рада новооснованог Медицинског факултета, његов актуелни декан Војислав Суботић, желео је да се у саставу проширене зграде просектуре направи и први амфитеатар факултета, што је и урађено. Зграда новооснованог Судскомедицинског завода коначно је завршена и отворена 1924. године, завод постаје једна од база Медицинског факултета, а професор Милован Миловановић његов први управник – говори редовни професор Медицинског факултета у Београду др Слободан Николић.

После трагичне смрти професора Милована Миловановића 8. марта 1948. године, доценткиња Јулијана Богићевић постаје управница Завода за судску медицину, који почетком педесетих година постаје Институт за судску медицину. Она је била првa жена на функцији декана Медицинског факултета и прва жена на Универзитету у Београду која је постала редовни професор 1960. године. Била је шеф катедре и управница Института за судску медицину до своје пензије 1972. године.

Зграда Судскомедицинског завода, касније Института за судску медицину, која је саграђена према замисли професора Миловановића и у којој се налазио први амфитеатар Медицинског факултета, срушена је крајем седамдесетих година прошлог века, да би на том месту била изграђена нова зграда Универзитетског клиничког центра Србије, а Институт за судску медицину премештен је у нову зграду у Делиградској улици током 1979/80. године, где се и данас налази.

Др Ђорђе Алемпијевић, управник Института за судску медицину и редовни професор Медицинског факултета у Београду, истиче да се у овој установи обави између 900 и хиљаду судских обдукција годишње и још око 300 обдукција које се раде по захтеву болница. Наш саговорник, међутим, скреће пажњу на чињеницу да се на институту прегледају и особе које су постале жртве насиља у различитим животним околностима, било да су у питању туче на јавним местима, породично насиље или силовање.

– Нажалост, ови прегледи раде се спорадично и углавном на захтев жртава насиља, јер још увек није успостављен систем по коме би правосудни органи непосредно након насилног догађаја жртву насиља упућивали на преглед у институт. Специјалисти судске медицине су квалификовани да на адекватан начин утврде повреде и да их документују, те сачине комплетан извештај и фото-документацију – са таквом документацијом у судском поступку жртва може да очекује да ће ефикасније доћи до правде. Иако су сви лекари током студија обучени за преглед и опис повреда, пракса показује да они због преоптерећености, мањка времена и пуних чекаоница, озледе често не описују на адекватан начин. Уколико опис повреда није комплетан, жртва ће теже доћи до правде у судском поступку – истиче др Алемпијевић.

По његовим речима, осим наставе и научног рада, на Институту за судску медицину обавља се и здравствена делатност. Токсиколошка лабораторија института је током 2011. године проширена, модернизована и решењем министра здравља овлашћена за послове националне Референтне лабораторије за идентификацију и испитивање психоактивних контролисаних супстанци. ДНК лабораторија института основана је 2002. године од стране Међународне комисије за нестала лица, и годишње се у њој обави између 30 и 40 анализа којима се утврђују спорни сроднички односи, а пре свега, очинство.

Сем тога, У институту се утврђује и идентитет преминулих особа и анализирају биолошки трагови нађени на месту злочина. Преко пројекта Министарства здравља кредитом Светске банке током 2021. године једна од обдукционих сала потпуно је реновирана и опремљена за обављање тзв. високоризичних обдукција, односно умрлих од заразних болести.