Заједничка историја писане речи и архитектонског бисера

Суботица – Пре 70 година Градска библиотека пресељена је у зграду некадашње Грађанске касине, лепо необарокно здање на централном градском тргу у којем се и данас налази. Усељењем у зграду касине, Градска библиотека, основана 1890. године након бројних селидби, напокон је нашла свој дом. Тако су се у овом здању сјединила лепота писане речи и раскошан изглед самог објекта.

Ова годишњица била је и повод за организовање изложбе „Вечери завичајне историје”, коју су организовале библиотекарке Анита Палфи и Ирен Богнар. Ауторке су уједно представиле и историјат библиотеке, али и саме зграде која је подигнута као Национална касина, 1895. године, дакле пет година након оснивања библиотеке. У то време у Суботицу се тек доселио архитекта Ференц Рајхл и њему је поверено да подигне здање у којем би радила касина.

„Задатак и мисија националних касина је да окупе, без дискриминације по основу класне припадности, друштвеног ранга националне и верске различитости, грађанску интелигенцију”, каже Анита Палфи. Крајем 19. века касина постаје стожер културних дешавања у граду, те им је била и потребна зграда која ће достојно репрезентовати њихов рад. Тада на сцену ступа архитекта Рајхл који је школован у Будимпешти, и на испражњеном простору тик уз некадашњу Градску кућу и зграду позоришта и хотела пројектује зграду касине у стилу необарока, са упечатљивим Атласима на прочељу, који носе терасу на коју се излази из велике свечане сале на првом спрату.

„Визија Ференца Рајхла је остварена: створио је здање која дефинише трг. Сматрао је фундаменталним да зграда, посебно њена главна фасада, буде јасно видљива, и објекат изгради на начин да чини саставни део градског миљеа и дешавања у граду”, прича Палфи.

С друге стране, Градска библиотека дуго је тражила свој кров над главом. Иницијатор њеног оснивања био је гимназијски професор Иван Ивањи, те је очекивано било да је она првобитно смештена у зграду гимназије, али како наводи библиотекарка Ирен Богнар, ту је била свега две-три године, након тога сели се у некадашњу зграду суда, односно објекат поред данашњег Окружног затвора. Библиотеци се прикључује и делатност музеја, и због тога што за две установе није могао бити пронађен одговарајући простор, обе су више година затворене. Почетком 20. века библиотека се пресељава у зграду данашње Музичке школе, а 20-их година прошлог века поново је једно време затворена због критика на њен рад. Деценију касније библиотечки фонд пресељава се у зграду Правног факултета, а одатле у Соколски дом. Очигледно, у то време није било лако бити библиотекар, јер свако ко је селио књиге, зна колико је то захтеван и тегобан посао. Средином Другог светског рата, 1943. године библиотека се поново пресељава у Музичку школу. Међутим, свугде где јој је пронађен смештај, показао се привременим, а осим тога, у овим бројним селидбама нестале су и поједине вредне књиге из фондова.

„После дугих припрема, 1953. године библиотека се уселила у зграду Националне касине која је после рата била Официрски дом. Са зградом, добила је и фонд књига библиотеке Националне касине од 15.000 томова”, каже Богнар.

Градска библиотека у Суботици данас је матична установа за Севернобачки округ, са преко 300 хиљада књига, са значајном збирком старе и ретке књиге, вредним и јединственим завичајним фондом. Међутим, у случају смештаја овог великог и значајног фонда историја се понавља: зграда касине је тесна за све потребе и садржаје библиотечког рада. Последњих година покренута је адаптација унутрашњости библиотеке, која још није завршена, дограђена је нова читаоница, а прошле године су и хитно рестаурисани Атласи са којих су под утицајем временских прилика почели да отпадају поједини делови.