Zajednička istorija pisane reči i arhitektonskog bisera

Subotica – Pre 70 godina Gradska biblioteka preseljena je u zgradu nekadašnje Građanske kasine, lepo neobarokno zdanje na centralnom gradskom trgu u kojem se i danas nalazi. Useljenjem u zgradu kasine, Gradska biblioteka, osnovana 1890. godine nakon brojnih selidbi, napokon je našla svoj dom. Tako su se u ovom zdanju sjedinila lepota pisane reči i raskošan izgled samog objekta.

Ova godišnjica bila je i povod za organizovanje izložbe „Večeri zavičajne istorije”, koju su organizovale bibliotekarke Anita Palfi i Iren Bognar. Autorke su ujedno predstavile i istorijat biblioteke, ali i same zgrade koja je podignuta kao Nacionalna kasina, 1895. godine, dakle pet godina nakon osnivanja biblioteke. U to vreme u Suboticu se tek doselio arhitekta Ferenc Rajhl i njemu je povereno da podigne zdanje u kojem bi radila kasina.

„Zadatak i misija nacionalnih kasina je da okupe, bez diskriminacije po osnovu klasne pripadnosti, društvenog ranga nacionalne i verske različitosti, građansku inteligenciju”, kaže Anita Palfi. Krajem 19. veka kasina postaje stožer kulturnih dešavanja u gradu, te im je bila i potrebna zgrada koja će dostojno reprezentovati njihov rad. Tada na scenu stupa arhitekta Rajhl koji je školovan u Budimpešti, i na ispražnjenom prostoru tik uz nekadašnju Gradsku kuću i zgradu pozorišta i hotela projektuje zgradu kasine u stilu neobaroka, sa upečatljivim Atlasima na pročelju, koji nose terasu na koju se izlazi iz velike svečane sale na prvom spratu.

„Vizija Ferenca Rajhla je ostvarena: stvorio je zdanje koja definiše trg. Smatrao je fundamentalnim da zgrada, posebno njena glavna fasada, bude jasno vidljiva, i objekat izgradi na način da čini sastavni deo gradskog miljea i dešavanja u gradu”, priča Palfi.

S druge strane, Gradska biblioteka dugo je tražila svoj krov nad glavom. Inicijator njenog osnivanja bio je gimnazijski profesor Ivan Ivanji, te je očekivano bilo da je ona prvobitno smeštena u zgradu gimnazije, ali kako navodi bibliotekarka Iren Bognar, tu je bila svega dve-tri godine, nakon toga seli se u nekadašnju zgradu suda, odnosno objekat pored današnjeg Okružnog zatvora. Biblioteci se priključuje i delatnost muzeja, i zbog toga što za dve ustanove nije mogao biti pronađen odgovarajući prostor, obe su više godina zatvorene. Početkom 20. veka biblioteka se preseljava u zgradu današnje Muzičke škole, a 20-ih godina prošlog veka ponovo je jedno vreme zatvorena zbog kritika na njen rad. Deceniju kasnije bibliotečki fond preseljava se u zgradu Pravnog fakulteta, a odatle u Sokolski dom. Očigledno, u to vreme nije bilo lako biti bibliotekar, jer svako ko je selio knjige, zna koliko je to zahtevan i tegoban posao. Sredinom Drugog svetskog rata, 1943. godine biblioteka se ponovo preseljava u Muzičku školu. Međutim, svugde gde joj je pronađen smeštaj, pokazao se privremenim, a osim toga, u ovim brojnim selidbama nestale su i pojedine vredne knjige iz fondova.

„Posle dugih priprema, 1953. godine biblioteka se uselila u zgradu Nacionalne kasine koja je posle rata bila Oficirski dom. Sa zgradom, dobila je i fond knjiga biblioteke Nacionalne kasine od 15.000 tomova”, kaže Bognar.

Gradska biblioteka u Subotici danas je matična ustanova za Severnobački okrug, sa preko 300 hiljada knjiga, sa značajnom zbirkom stare i retke knjige, vrednim i jedinstvenim zavičajnim fondom. Međutim, u slučaju smeštaja ovog velikog i značajnog fonda istorija se ponavlja: zgrada kasine je tesna za sve potrebe i sadržaje bibliotečkog rada. Poslednjih godina pokrenuta je adaptacija unutrašnjosti biblioteke, koja još nije završena, dograđena je nova čitaonica, a prošle godine su i hitno restaurisani Atlasi sa kojih su pod uticajem vremenskih prilika počeli da otpadaju pojedini delovi.