Монополисти и у апотекама?

Kомисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против домаћих произвођача лекова „Хемофарма” и „Галенике”, потврдио је јуче за „Политику” Александар Правдић, директор „Галенике”. Случај је у антимонополску комисију стигао због спорних уговора које су ови произвођачи потписали са само седам великих дистрибутера, и за које се сумња да се косе са Законом о заштити конкуренције, јер постоје индиције да је склопљен картелски договор на тржишту лекова.

На кршење закона указали су мали дистрибутери. Неколико стотина њих незадовољно је због тога што је свега неколико веледрогерија потписало ексклузивне уговоре са произвођачима медикамената, „Хемофармом” и „Галеником”, чиме је њима практично ускраћена могућност да продају домаће лекове. Јер, од Нове године само „Велефарм”, „Ветфарм”, „Југохемија”, „Фарманова”, „Унихемком”, „Фармалогист” и „Ветпром хемикалије” могу да продају домаће лекове, и то под условом да робу не смеју да препродају мањим дистрибутерима, већ директно апотекама и здравственим установама.

На тај начин произвођачи лекова постављају правила игре, велики трговци купе кајмак, мали остају без посла, а потрошачима, по свему судећи, прети скучен избор и скупљи лекови.

Како се тржиште лекова овако озбиљно „разболело”? Још пре неколико година број дистрибутера лекова почео је да се смањује као последица концентрације великих дистрибутера, који су имали привилегован статус код произвођача. Власници малих дистрибутивних фирми нису јавно негодовали иако им већ тада, пре три године, није било омогућено да купују лекове од произвођача, али су били у прилици да их купују од већих трговаца и да са њима деле зараду.

Од јануара ове године, када су ступили на снагу нови уговори „Галенике” и „Хемофарма”, мали дистрибутери изгубили су могућност да послују са великим дистрибутерима, што је био повод да се неколико њих из Београда, Панчева, Ваљева и Крагујевца јаве нашој редакцији.

– Произвођачи се правдају тиме да су успоставили строге критеријуме ко може да продаје њихове лекове. Ако је тако, шта је онда посао Министарства здравља? Кажу да на тржишту влада хаос и јавашлук, да желе да прате лек од производње до крајњег потрошача, што је парадокс. Они би требало да одговарају за његов квалитет до истека рока трајања, а не да нама ограничавају коме ћемо робу продати. На тржишту је створена спрега произвођача и неколико дистрибутера који стреме формирању апсолутног монопола у промету домаћим лековима – пожалио се један од малих дистрибутера истичући да је услов за улазак у круг повлашћених и позамашан конто, односно куповина робе у вредности од три до пет милиона динара месечно.

(/slika2)Уколико су вапаји малих трговаца оправдани, њих би требало да заштити Комисија за заштиту конкуренције. У овој антимонополској институцији, међутим, врата су остала затворена за сва наша питања. Нико није желео да потврди нити да порекне да се против „Галенике” и „Хемофарма” води поступак због стварања картела између произвођача и великих трговаца.

Ипак, Александар Правдић, директор „Галенике”, потврдио је јуче за „Политику” да је цео случај Комисији пријавио један мали дистрибутер.

– Поступак је у току, Комисији су достављени уговори са свим дистрибутерима, а „Галеника” је потписала 40 уговора. Сва документација коју је Комисија тражила такође је предата, те верујемо да ће овај поступак против нас бити обустављен – уверен је Правдић.

Према уговорима потписаним између велетрговина и произвођача, а до којих је дошла наша редакција, најмање у једном члану могу се уочити повреде Закона о заштити конкуренције. Тако, на пример, произвођач условљава купца да без његове претходне писмене сагласности купљене лекове не може да продаје другом дистрибутеру. У супротном, произвођач има право да једнострано раскине уговор. Како то подразумева да велетрговине лекове могу да продају само апотекама и здравственим установама, закон овакве споразуме на тржишту квалификује као забрањене. Спорна је и забрана великим дистрибутерима да робу продају малим продавцима, јер то, по слову закона, представља ограничење конкуренције.

Не чуди што се копља ломе на тржишту лекова, јер је познато да је реч о огромним зарадама и пословима који су у врху по исплативости у Србији. Концентрација моћи и капитала обезбеђује великим играчима добар рејтинг на тржишту, а што је још важније, екстра поене на тендерима за набавку медицинских средстава и опреме за здравствене установе. Тако се, кажу наши саговорници, на овим великим пословима готово увек смењује неколико великих трговаца, док мали немају новца ни да откупе тендерску документацију.

Тржиште лекова је ланац чије су карике и политичари и моћни бизнисмени, тврди наш саговорник, близак фармацеутским круговима, који је желео да остане анониман.

– Једна од највећих веледрогерија је главни снабдевач лековима и опремом готово свих водећих здравствених институција у земљи, укључујући и Клинички центар и Војномедицинску академију. У питању је огроман новац. Примера ради, поједине установе само на лекове годишње потроше две милијарде динара – истиче наш саговорник.

Иако ће цех спреге моћних на тржишту медикаментима платити и приватне апотеке, у Савезу приватних апотека Србије (СПАС) нико није био спреман да дискутује да ли ће се и међу њима ускоро неки приватници наћи на листама неподобних. Упркос нашем вишедневном инсистирању, нисмо добили одговоре на питања да ли је ово удружење учинило нешто да заштити своје колеге. Војка Пелемиш, секретарица СПАС-а, наводно је 24 сата покушавала да ступи у контакт са својом директорком, јер је, како каже, једино госпођа Александра Димитријевић-Салом надлежна да даје изјаве новинарима. Испоставило се да је директорка у ромингу, а сви остали из удружења на одмору.

-----------------------------------------------------------

Највећи дистрибутери

Према званичним подацима Централног регистра хартија од вредности већински власник „Југохемије” је Делта стар. Ово предузеће има 63,37 одсто акција поменуте велетрговине. Произвођач лекова „Хемофарм” има власнички удео од 20 одсто у велетрговини „Велефарм”, па наше саговорнике не чуди што је са овим предузећем потписан уговор о продаји медикамената. По 22 одсто акција у „Велефарму” имају и фирме „Лекови” и „Медицина”. „Ветпром”, према званичним подацима, углавном „држе” физичка лица. Осим Акцијског фонда, који има 26,78 одсто власништва, Радомир Марић и Мирослав Деспотовић власници су по 23 одсто акција „Ветпрома”. Заступници „Фармалогиста” су према подацима Агенције за привредне регистре Силвана Џуџевић, Александра Драшковић и Грегор Доленец. У „Фарманови” Љиљана и Дејан Петровић имају по 25 одсто удела у власништву. Исти „колач” добили су и Душица Стошић и Никола Маричић. Генерални директор „Ветфарма” је Бранислав Јовановић, а 100 одсто власништва „Унихемнома” припада Жељку Јововићу.

-----------------------------------------------------------

Правдић: Нема поделе на мале и велике

„Галеника” је, као и сваке године, закључила купопродајне уговоре са свим велетрговинама које су желеле да купе наше производе у којима су регулисани асортиман, количина, цене и начин испоруке. Тренутно „Галеника” има закључене уговоре са око четрдесет домаћих велетрговина, каже Александар Правдић, директор „Галенике”.

– Наводне оптужбе „малих дистрибутера” нису тачне, бар када се говори о пословању са „Галеником”, јер своје пословне партнере не делимо на мале или велике и ономе ко испуњава законске услове нисмо никада одбили да продамо робу или закључимо уговор – наводи Правдић.

-----------------------------------------------------------

„Хемофарм”: Све по закону

– Према Закону о лековима и медицинским средствима, обавезно је постојање континуитета и високог нивоа и стандарда јединственог процеса производње, контроле, транспорта, складиштења и продаје лекова крајњем кориснику – пацијенту, објашњава Драгомир Марисављевић, потпредседник „Хемофарма”. Наш саговорник је потврдио да су ове године потписани уговори са седам веледрогерија. При томе, тврди, није доделио ексклузивитет ни једној од њих, за које је стручна служба компаније утврдила да „поштују добру праксу дистрибуције лекова”.

Према одредбама члана 67. Закона о лековима и медицинским средствима, „произвођач лека који обавља производњу лека, одговоран је за квалитет свог производа”. Истим чланом, прописано је да је „произвођач лека који пушта серију лека у промет одговоран за квалитет, ефикасност и безбедност својих производа”, подсећају из „Хемофарма”

– Наши уговори о купопродаји за 2008. годину садрже клаузулу да се фармацеутски производи које „Хемофарм” продаје велетрговцу могу продавати другима, али уз нашу сагласност. Другим речима, препродаја наших лекова није дозвољена веледрогеријама сумњивог пословног угледа, велетрговинама са којима смо раније пословали, а које су вршиле паралелни извоз наших производа и користиле разлику у цени у на пример, Македонији или Републици Српској. Према нашим сазнањима, наше лекове мењали су за грађевински материјал.

-----------------------------------------------------------

О аферашком новинарству

Пре званичног одговора из „Хемофарма”, Гордана Лазић-Велован, задужена за односе са јавношћу у овој компанији, у писму послатом електронском поштом примећује да инсистирање „искључиво на сегменту дистрибуције лекова на релацији произвођач – веледрогерија ствара неугодну асоцијацију, да је настојање да се изазове „медијска афера”.

– Све ми то сугерише да је на помолу афера, чија мета није само „Хемофарм”, већ цела домаћа фармацеутска индустрија, једна од ретких здравих привредних грана, која је извозно оријентисана и за понос свакој држави – наводи Гордана Лазић-Велован.

Она сумња да је „сценариста афере” утицајни увознички фармаколоби, који има за циљ „уништење српске фармацеутске индустрије” и стварање тржишта на коме неће бити домаћи, већ само екстремно скупи лекови или екстремно јефтини лекови сумњивог квалитета.

– Друга могућност јесте да је сценариста домаћа „фармакомафија”, оличена у „ташна-машна” фирмама, ситним, бескрупулозним трговцима којима није стран шверц или реекспорт лекова, продаја лекова на пијацама, фалсификовање лекова, промет нерегистрованих лекова.

-----------------------------------------------------------

Трка за 500 апотека

Проблем је и то што се ближи продаја Београдске апотекарске установе, а као најозбиљнији кандидат спомиње се „Југохемија” Мирослава Мишковића. У ланцу Београдске апотекарске установе је 500 апотека, а уколико би њен власник била „Југохемија” или било који од седам великих дистрибутера, обезбедио би себи и велепродају и малопродају. Фармацеути указују да држава мора да се одрекне монопола, али не тако што ће на тржишту створити нови монопол.

Тржиште лекова, изгледа, озбиљно се престројава, јер је „Југохемија”, иза које је „Делта холдинг” Мирослава Мишковића тренутно један од водећих играча у продаји медикамената и опреме.