Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кромпир и даље међу рекордерима у поскупљењу

Цене пољопривредних производа само од децембра 2022. у односу на исти месец 2021, повећане су за 32,1 одсто
Кромпир и даље међу рекордерима у поскупљењу
(Фото: EPA/EFE/ Oleg Petrasyuk)

Црни лук и кромпир, међу најпродаванијим пољопривредним производима, имају најбржи темпо раста цена у последње две године, не само у Србији већ и у региону.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику (РЗС) на београдским пијацама ове намирнице се продају по цени од најчешће 120 динара за килограм. То је уједно и највиша цена у односу на тржнице у осталим већим градовима Србије.

Произвођачке цене пољопривредних производа достизале су рекордне износе од пандемије, а само од децембра 2022. у односу на исти месец 2021, повећане су за 32,1 одсто, објавио је недавно РЗС.

И док је, према статистичким подацима, цена поврћа у том периоду генерално у просеку пала за нешто мање од једног процента – кромпир је поскупео за чак 47 одсто. У Србији је овакво стање приметно још од 2021. када је поскупљење за годину дана било још драстичније. Тада је кромпир био апсолутни рекордер у расту цена чак и у поређењу са млеком и јајима чије су цене још мировале да би у међувремену забележиле такође висок раст.

Стручњаци су за наш лист тада објаснили да се ситуација мења после хиперпродукције 2020. када су произвођачи, незадовољни минималним откупним ценама, смањили производне површине за око 15 процената.

Како преноси „Агромедија”, кромпир из домаће производње у 2020. током зиме и пролећа 2021. имао је изузетно ниску цену од највише 15 динара за килограм према произвођачима, а на велико се продавао и за мање од 10 динара, што је било знатно мање од цене коштања.

Према информацијама из 2021. Србија је кромпир махом увозила из Француске, Белгије, Холандије и Немачке – четири водећа европска произвођача који имају и највеће тржишне вишкове. Велики део европских држава има дефицит у кромпиру што доводи до раста тражње.

Због високих цена инпута али и житарица у ранијем периоду кромпир је у готово свим земљама био прва на удару у смањењу производње, наводи овај портал. Наглашава да актуелне временске прилике широм Европе (као и у Србији) неповољно утичу на стање производње кромпира.

Ивана Албуновић

 Кромпир и даље међу рекордерима у поскупљењу

Цене пољопривредних производа само од децембра 2022. у односу на исти месец 2021, повећане су за 32,1 одсто

Глоса:

У Србији овакво стање приметно је још од 2021. године када је поскупљење за годину дана било још драстичније

Црни лук и кромпир, међу најпродаванијим пољопривредним производима, имају најбржи темпо раста цена у последње две године, не само у Србији већ и у региону.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику (РЗС) на београдским пијацама ове намирнице се продају по цени од најчешће 120 динара за килограм. То је уједно и највиша цена у односу на тржнице у осталим већим градовима Србије.

Произвођачке цене пољопривредних производа достизале су рекордне износе од пандемије, а само од децембра 2022. у односу на исти месец 2021, повећане су за 32,1 одсто, објавио је недавно РЗС.

И док је, према статистичким подацима, цена поврћа у том периоду генерално у просеку пала за нешто мање од једног процента – кромпир је поскупео за чак 47 одсто. У Србији је овакво стање приметно још од 2021. када је поскупљење за годину дана било још драстичније. Тада је кромпир био апсолутни рекордер у расту цена чак и у поређењу са млеком и јајима чије су цене још мировале да би у међувремену забележиле такође висок раст.

Стручњаци су за наш лист тада објаснили да се ситуација мења после хиперпродукције 2020. када су произвођачи, незадовољни минималним откупним ценама, смањили производне површине за око 15 процената.

Како преноси „Агромедија”, кромпир из домаће производње у 2020. током зиме и пролећа 2021. имао је изузетно ниску цену од највише 15 динара за килограм према произвођачима, а на велико се продавао и за мање од 10 динара, што је било знатно мање од цене коштања.

Према информацијама из 2021. Србија је кромпир махом увозила из Француске, Белгије, Холандије и Немачке – четири водећа европска произвођача који имају и највеће тржишне вишкове. Велики део европских држава има дефицит у кромпиру што доводи до раста тражње.

Због високих цена инпута али и житарица у ранијем периоду кромпир је у готово свим земљама био прва на удару у смањењу производње, наводи овај портал. Наглашава да актуелне временске прилике широм Европе (као и у Србији) неповољно утичу на стање производње кромпира.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Vracajte se na selo , opustece zbog vas "Beogradjana" !
Катарина К.
Јуче, среда, на Каленићу, кромпир и лук 150, унисоно, као да се договарају.
2012
Krompir bio 20 din za kg,isto i luk,pa vi vidite gde je standard,gorivo 100 dinara

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.