Божанско пиће на винском путу ка Новом Саду

Нови Сад – Чувени фрушкогорски вински пут у Срему води својим краком и ка Новом Саду. Та винска рута Сремска Каменица – Лединци – Раковац – Бегеч – Ковиљ, пружа се и на сремској фрушкогорској и на бачкој страни Новог Сада на реци Дунав, где традиција виноградарства и производње „божанског пића“ потиче из прве половине 18. века. Тада је на месту данас урбаног подручја на бачкој обали била мала варош, Петроварадински шанац, чији становници су преко реке, на сремској страни, имали око три стотине винограда, како то бележи градска туристичка организација која је и утврдила новосадски вински пут. Свака иоле имућнија породица имала је засаде лозе, а верује се да одатле потичу и умеће и страст савремених виноградара и винара.

Неке старе, аутохтоне сорте су искорењене, као што је сланкаменка, а друге су створене на новосадском универзитетском винском институту и дају моћна вина, попут пробуса. Уобичајено се овде може попити чаша италијанског ризлинга, жупљанке, вранца или мускат хамбурга. Једно од таквих места је винарија Антонијевић у Лединцима, смештена код крста на Лединачком путу, а удаљена од центра Новог Сада око девет километара, на петнаестак минута вожње. У тој породичној производњи која ове године обележава шездесет година свог подрума, послове су поделила двојица браће, Јован и Сава Антонијевић.

Млађи – Јован, ради око винарије, а старији – Сава, бави се виноградом. У Лединцима су међу последњима који се баве тиме, али обојица браће, који имају и синове, верују да ће традицију одржати. На падинама изнад домаћинства имају шест јутара винограда на две локације и годишње направе око 25.000 литара.

„Виноград је фабрика на отвореном, мора пуно да се ради око њега. Мада је доста тога и механизовано, највише треба радне снаге. Е сад, како време одмиче, то представља проблем, јер радне снаге нема. Ми се држимо тога да радимо колико стигнемо као породица. Имамо ту неких жена које дођу да нам помогну и ми све то платимо“, прича за „Политику“ Сава Антонијевић.

Винарија од недавно има нову опрему, два тзв. винификатора и још два лонца за производњу вина. Набавили су је након што је градска Управа за привреду одлучила да први пут помогне, бесповратним новцем, око опремања винарија и за то је прошлог октобра расписала јавни конкурс. На том конкурсу је додељено 7,5 милиона динара за пет винарија које су се пријавиле, из Сремске Каменице, Руменке, Лединаца, Бегеча и Новог Сада, а свака је добила по око милион и по. Конкурс је трајао од 10. до 25. октобра и био је објављен на сајту града и управе.

„Надам се да ће та опрема користити да унапреде своју производњу јер то јесте суштина оваквих конкурса, да буду конкурентнији у производима којима се баве“, казао је градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, приликом недавне  посете овој винарији, на дан Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.

Власник винарије Јован Антонијевић верује да ће уз нову опрему подићи квалитет вина и олакшати себи посао.

„С које год стране граду прилазите можете да попијете чашу лепог вина, почев од стране Бачке Паланке, Зрењанина, Сремских Карловаца“, рекао је Јован.

Његов брат Сава наводи да све што од 25.000 литара произведу буде продато, јер Србија има много веће потребе за вином него што га прави. Њихови гости носе вино и у Немачку, Аустрију, Швајцарску.

„Носећа сорта нам је италијански ризлинг, као и пробус, сорта одавде, са института у Сремским Карловцима, која се врло добро показала на Фрушкој гори. Имамо нешто жупљанке, вранца, хамбурга. Имали смо сланкаменку, задњи смо одавде који смо је имали. Због климатских промена дошло је до болести и нисмо могли да је одржимо, морали смо да је повадимо. Углавном су сорте домаће, нисмо ишли на шардоне и неке стране. И странци кад долазе, сви воле домаће. Шта ће Французу шардоне у Фрушкој гори! Али све је ствар укуса, неко воли црно, бело, неко розе, а ми нудимо шта се коме свиди“, каже овај виноградар.