Božansko piće na vinskom putu ka Novom Sadu

Novi Sad – Čuveni fruškogorski vinski put u Sremu vodi svojim krakom i ka Novom Sadu. Ta vinska ruta Sremska Kamenica – Ledinci – Rakovac – Begeč – Kovilj, pruža se i na sremskoj fruškogorskoj i na bačkoj strani Novog Sada na reci Dunav, gde tradicija vinogradarstva i proizvodnje „božanskog pića“ potiče iz prve polovine 18. veka. Tada je na mestu danas urbanog područja na bačkoj obali bila mala varoš, Petrovaradinski šanac, čiji stanovnici su preko reke, na sremskoj strani, imali oko tri stotine vinograda, kako to beleži gradska turistička organizacija koja je i utvrdila novosadski vinski put. Svaka iole imućnija porodica imala je zasade loze, a veruje se da odatle potiču i umeće i strast savremenih vinogradara i vinara.

Neke stare, autohtone sorte su iskorenjene, kao što je slankamenka, a druge su stvorene na novosadskom univerzitetskom vinskom institutu i daju moćna vina, poput probusa. Uobičajeno se ovde može popiti čaša italijanskog rizlinga, župljanke, vranca ili muskat hamburga. Jedno od takvih mesta je vinarija Antonijević u Ledincima, smeštena kod krsta na Ledinačkom putu, a udaljena od centra Novog Sada oko devet kilometara, na petnaestak minuta vožnje. U toj porodičnoj proizvodnji koja ove godine obeležava šezdeset godina svog podruma, poslove su podelila dvojica braće, Jovan i Sava Antonijević.

Mlađi – Jovan, radi oko vinarije, a stariji – Sava, bavi se vinogradom. U Ledincima su među poslednjima koji se bave time, ali obojica braće, koji imaju i sinove, veruju da će tradiciju održati. Na padinama iznad domaćinstva imaju šest jutara vinograda na dve lokacije i godišnje naprave oko 25.000 litara.

„Vinograd je fabrika na otvorenom, mora puno da se radi oko njega. Mada je dosta toga i mehanizovano, najviše treba radne snage. E sad, kako vreme odmiče, to predstavlja problem, jer radne snage nema. Mi se držimo toga da radimo koliko stignemo kao porodica. Imamo tu nekih žena koje dođu da nam pomognu i mi sve to platimo“, priča za „Politiku“ Sava Antonijević.

Vinarija od nedavno ima novu opremu, dva tzv. vinifikatora i još dva lonca za proizvodnju vina. Nabavili su je nakon što je gradska Uprava za privredu odlučila da prvi put pomogne, bespovratnim novcem, oko opremanja vinarija i za to je prošlog oktobra raspisala javni konkurs. Na tom konkursu je dodeljeno 7,5 miliona dinara za pet vinarija koje su se prijavile, iz Sremske Kamenice, Rumenke, Ledinaca, Begeča i Novog Sada, a svaka je dobila po oko milion i po. Konkurs je trajao od 10. do 25. oktobra i bio je objavljen na sajtu grada i uprave.

„Nadam se da će ta oprema koristiti da unaprede svoju proizvodnju jer to jeste suština ovakvih konkursa, da budu konkurentniji u proizvodima kojima se bave“, kazao je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, prilikom nedavne  posete ovoj vinariji, na dan Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara.

Vlasnik vinarije Jovan Antonijević veruje da će uz novu opremu podići kvalitet vina i olakšati sebi posao.

„S koje god strane gradu prilazite možete da popijete čašu lepog vina, počev od strane Bačke Palanke, Zrenjanina, Sremskih Karlovaca“, rekao je Jovan.

Njegov brat Sava navodi da sve što od 25.000 litara proizvedu bude prodato, jer Srbija ima mnogo veće potrebe za vinom nego što ga pravi. Njihovi gosti nose vino i u Nemačku, Austriju, Švajcarsku.

„Noseća sorta nam je italijanski rizling, kao i probus, sorta odavde, sa instituta u Sremskim Karlovcima, koja se vrlo dobro pokazala na Fruškoj gori. Imamo nešto župljanke, vranca, hamburga. Imali smo slankamenku, zadnji smo odavde koji smo je imali. Zbog klimatskih promena došlo je do bolesti i nismo mogli da je održimo, morali smo da je povadimo. Uglavnom su sorte domaće, nismo išli na šardone i neke strane. I stranci kad dolaze, svi vole domaće. Šta će Francuzu šardone u Fruškoj gori! Ali sve je stvar ukusa, neko voli crno, belo, neko roze, a mi nudimo šta se kome svidi“, kaže ovaj vinogradar.