Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украјински сукоб је поделио чланице Г20

За Индију је горућа тема судбина економски најугроженијих широм света, а за представнике Запада осуда „ратних злочина Русије”
Украјински сукоб је поделио чланице Г20
Индијски премијер Нарендра Моди (

Завршно саопштење седнице министара финансија Г20 остало је да виси у ваздуху до самог краја дводневног скупа у Бангалору у Индији, завршеног јуче, и то првенствено услед дубоке поделе међу учесницима око тога да ли је украјински сукоб „криза” или „рат”. И то упркос чињеници да је самит министара финансија Г20 сазван ради дебате о бременитој дужничкој кризи мање развијених држава, будућности дигиталних валута и плаћања, реформи Светске банке, климатским променама и „финансијској инклузији”.

Индија, овогодишњи председавајући Г20, и пре окупљања је инсистирала да речи „рат” или „изазов” не буду у тексту заједничког саопштења. Индијски премијер Нарендра Моди јуче је у видео-обраћању присутнима у Бангалору поручио да представљају вођство глобалне економије и финансија у времену кад се свет суочава с озбиљним привредним тешкоћама. „Поред још присутних озбиљних последица пандемије, суочавамо се с геополитичким тензијама у различитим деловима света. Г20 би требало да се фокусира на помоћ најугроженијим људима широм света. На Г20 је да врати стабилност, поверење и раст глобалне економије”, истакао је Моди.

Одлучност Индије да самопоуздањем економски све значајнијег светског актера постави тон и приоритете дискусије у Бангалору уважила је јуче и Кристалина Георгијева, извршни директор ММФ-а.

„Индија је светла тачка у арени несигурне светске економије и допринеће с 15 одсто укупном расту светске привреде. Индија је јединствено позиционирана да окупи државе”, оценила је Георгијева.

Међутим, представници Запада истакли су другачије приоритете од домаћина, изашавши с проценом шта се „мора учинити”.

„Финансијски лидери Г20 морају да осуде агресију Русије против Украјине. Европа ради на новом таласу санкција против Русије”, поручио је Бруно ле Мер, француски министар финансија.

Џенет Јелен, америчка министарка финансија, отишла је корак даље, упозоравајући присутне представнике Русије да „докле год раде за Кремљ постају саучесници у Путиновим злоделима”. Према њеним речима, „они сносе одговорност за животе и кризу средстава за живот у Украјини, једнако као и за глобално изазвану штету”. Окончање рата у Украјини је „морални императив” за глобалну економију, закључила је Јеленова.

Немачки министар финансија Кристијан Линднер само се надовезао. Притисак на Русију, оценио је, мора се наставити, како би се комплетно изоловала руска привреда. Јапански министар финансија Суничи Сузуки, шеф секције министара финансија Г7, најавио је да ће та групација држава Запада наставити пажљиво да мотри ефекте санкција против Русије и „предузети даље кораке ако буде потребно”.

У тако располућеној арени, предлог кинеског министра финансија Лију Куна о новом приступу борби поверилаца и држава дужника пао је у засенак. Наиме, на раније оптужбе САД да Кина – тренутно највећи глобални билатерални кредитор – „одуговлачи” с растерећењем од дугова њених поверилаца, поготово на глобалном Југу, Лију је у видео-обраћању учесницима скупа у Бангалору изашао са предлогом да спроведу специфичну „заједничку акцију”. Наиме, позвао је Г20 да изведе фер, објективну и темељну анализу узрока глобалних дугова и онда их разрешава у општеприхватљивом маниру.

Иначе, званичници ММФ-а, Светске банке и Г7 водиће данас прву дискусију лицем у лице на округлом столу о мултилатералним сувереним дуговима, чије је одржавање недавно предложила Кристалина Георгијева. Да Г20 упркос исказаним разликама у Бангалору представља дијалошку платформу за уважавање, сведочи и то што су амерички државни секретар Ентони Блинкен и руски министар иностраних послова Сергеј Лавров у одвојеним саопштењима потврдили долазак на састанак с ресорним колегама у Г20 заказан за 1. март у Њу Делхију.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Markiranje JEDNOG DOGADJAJA kao mentalne orijentacije i sledbene ''dedukcije'' pokazuje toliki put zamenu RAZLOGA za UZROKE. Razlozi su proizvod misljenja a misjenja ''kolko hoces''. Kako se onda iz ''kolko hoces misjenja ''mogu izvoditi kauzalni zakljuci? Ukrajinski rat nije SVETSKI RAT. Pored toga ''pretio je'' od 2014 od ukrajinskih ''revolucija'' i pokusaja resenja statusa Rusa u Dombasu. Putin je prevaren od zapadnih ''partnera''. Pregovori bili bez rezultata a Ukrajina zauzela 3/4 Dombasa

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.