Вече посвећено Соји Јовановић

„Вековна театарска философија – Соја Јовановић и Академско позориште” назив је уметничког скупа који ће бити одржан у понедељак увече, 27. фебруара од 19 сати у Музеју позоришне уметности Србије у Београду. Вече је посвећено обележавању 100 година од рођења редитељке Софије Соје Јовановић и исто толико година од оснивања Академског позоришта (АКУД „Бранко Крсмановић”).

Учесници скупа су: Александра Милошевић, Светозар Рапајић, Велимир Митровић и Владимир Цвејић.

Редитељка Софија Соја Јовановић (1. фебруар 1922 – 22. април 2002.) успоставила је модерне темеље позоришне, филмске и телевизијске режије, и била међу најрепрезентативнијим  ствараоцима нашег културног живота. Изградила је Београдско драмско позориште, постала синоним за мјузикле и полетан хумор модерним читањем домаћих комедиографа. Интелектуално окружење у којем је расла: деде Павле Паја, сликар, и Милан, дворски и грађански фотограф, дедин кум Бранислав Нушић, отац Павле, доктор хемије, мајка Савка, стриц Душан Јовановић Ђукин, вајар, и његова жена Невенка Урбанова, глумица утицали су и те  како на њен уметнички развој. Прва режија Соје Јовановић, „Сумњиво лице” изведена 2. новембра 1948. Управо на сцени Академског позоришта, проглашена је за најбољу представу на Фестивалу омладине Југославије и после три извођења забрањена је одлуком Одбора за културу КПЈ.  Незаборавна Соја Јовановић се у 50 година каријере остварила као позоришни редитељ у 58 представа, од тога седам музичких и девет дечијих. Један је од оснивача фестивала комедије „Нушићијада”, који се од 1967. сваке године одржава у Ивањици. У филмској уметности Соја Јовановић се наводи као прва жена редитељ првог југословенског филма у боји „Поп Ћира и поп Спира” по Стевану Сремцу (Авала филм, 1957).