Русија – ни тврда ни мека моћ

„Демилитаризација и денацификација” циљеви су које је објавио Владимир Путин у дану кад је Русија покренула општи рат против Украјине.

Тог 24. фебруара шеф Кремља је истакао да ће Русија „демилитаризовати и денацификовати Украјину” и да ће Украјинци то једва дочекати јер Москва „не намерава да окупира украјинску територију и наметне било кога или било шта путем силе”. Обећао је ослобођење „од оних који Украјинце држе за таоце” и позвао грађане Украјине „да раде са нама”. Из владе с Црвеног трга поручили су и да ће „ослободити и спасити” Украјинце од „нацизма”, као и да Русија не започиње, већ „завршава рат”.

Годину дана касније, рат и даље траје, а Кијевом се у понедељак прошетао Џозеф Бајден, а не Путин. Украјинска војска није уништена, влада у Кијеву није уклоњена и није било ништа од освајања целе украјинске територије. Украјинци нису бацали цвеће на руске тенкове. За ових годину дана, заказале су и тврда и мека моћ Русије.

КО ЈЕ ИЗДАЈНИК: Кад је казао да ће да „денацификује” Украјину, Путин је мислио на рушење власти потеклих на Мајдану. Досад је требало да проруска влада увелико столује у Кијеву, али је Зеленски и даље био председник кад је Украјина у петак дочекала прву годишњицу рата.

Путин је хтео мање НАТО-а на руским границама, добио је више. Америка је послала додатне трупе и оружје у европске чланице Северноатлантске организације, а Шведска и Финска су поднеле захтев за чланство у западном војном савезу.

Поред нуклеарног оружја и енергената, оно због чега се Русија убраја у велесиле је и њена конвенционална армија. Та војска за годину дана није успела да порази Украјину и оствари прокламоване циљеве. Повлачила се, губила оно што је освајала, попут Харкова, залетала се па одустајала од Одесе. Испоставило се да професионални војници нису довољни, па је Кремљ јесенас наложио мобилизацију 300.000 грађана. Руска војска је гађала украјинске цивиле и рушила зграде, породилишта и школе.

На фронту јој се придружила и руска плаћеничка армија „Вагнер”, чији је власник Јевгениј Пригожин ове недеље оптужио руског министра одбране и генерале за „издају”. Како каже Пригожин, војска не доставља муницију најамницима, који због тога масовно гину у Бахмуту. Русија је на украјински фронт послала чак и криминалце, које је извукла из затвора у замену за ратовање. Око 800.000 Руса напустило је домовину.

ГОРЕ-ДОЛЕ: За ових годину дана, Русија је остваривала и успехе. Са Кримом и територијама које је освојила на истоку и југу, Русија данас окупира петину украјинске територије. Украјина није ушла у НАТО, што је Кремљ понављао да неће дозволити. Москва уништава Украјину, с намером да је претвори у територију неупотребљиву за Запад.

Владимир Путин не искључује употребу ниједног оружја (Фото EPA-EFE/Maxim Blinov/Sputnik/Kremlin)

Украјинска економија се од прошлог фебруара смањила за трећину, а Руси су сравнили 40 одсто украјинске инфраструктуре. Ни Москва ни Кијев не износе податке, али Американци процењују да је на обе стране погинуло или рањено по 100.000 војника. С обзиром на то да Русија има неупоредиво више становника, то је далеко већи губитак за Украјинце. Упркос америчким и европским санкцијама, руски бруто друштвени производ опао је за 2,3 одсто, што је знатно мање од онога што се предвиђало. Супротно западним намерама, Русија је прошле године продала веће количине нафте и гаса него раније, зарадивши још више новца него 2021.

ВРАТИ СЕ КУЋИ: Рат још није готов и ратна срећа могла би да се преокрене. Ипак, Русија је поражена самим тим што је покренула овај рат.

Велике силе сматрају да се свет окреће око њих и не подносе кад мања земља пожели да одлети из њихове орбите. То се догодило Русији, која је после хладног рата посрамљено гледала како се њени „сателити” окрећу ка Европи и Америци. Москва није умела да лепим убеди бивше чланице Варшавског пакта и СССР-а да им је боље уз Русију него у Европској унији и Северноатлантској алијанси, а није могла ни да их силом спречи у томе. Поражавајуће је за Русију што, осим Белорусије, нико више неће да остане у њеној интересној сфери. Кад су на Запад пожелели да оду и Украјинци, то је било неопростиво понижење за Кремљ. Како да Украјинци оду на Запад кад је Путин у есеју из 2021. Русе и Украјинце назвао „једним народом”?

Ако је то тачно, Русија ратује против себе. У избеглиштво и расељеништво отерала је 13 милиона припадника тог „једног народа”, подстичући јачање украјинског идентитета. Прошле године су многи Украјинци први пут славили Божић 25. децембра и почели да уче украјински.

Крајње је време дошло за Русију, велесилу, кад Кремљ покушава да „батинама” врати Украјину „кући”. Москва не искључује ниједну могућност да спречи украјински „пребег”.

„Сигурно ћемо употребити свако доступно оружје. Ово није блеф”, упозорио је Путин прошлог септембра.

Претити нуклеарним оружјем русофоним православцима? Annus horribilis!