И ваде и саде зелен

Дебељача – На јужнобанатским пољима још има рода који се сакупља, и док једни повртари из Дебељаче, села узгајивача шаргарепе, першуна и пашканата, ваде зелен из прошлогодишње сетве, други се спремају за нову. Ендре Шике је припремио садни материјал из сопствене производње, нешто је и купио, око три јутра њива претходно је прошао фрезом, како би била растресита, док у земљи каже има довољно влаге да започне сезону производње ове врсте поврћа која траје читаве године.

 „Истовремено и вадимо последње, нешто мање количине и садимо нову зелен. Спремни смо за сетву и за неколико дана ћемо у поља. Услови су добри, па ако све буде ишло по плану, испоштоваћемо оптималне рокове. Определио сам се за сорту белинс дугог белог першуна, пашканат је стара сорта из наше производње, а шаргарепа ће бити сорте болеро. Оне су се показале као жилаве, са високо квалитетним родом, а и блага зима нам је ишла наруку, мада ове врсте поврћа добро подносе и веће минусе, јер су у земљи. Вегетација и раст трају око три месеца, тако да се надамо добром приносу већ од јуна, али су нам ударни летњи месеци”, каже за „Политику” Ендре.

 Прошлогодишња суша, додаје Ендре, није нанела штету повртарима, јер овде сви користе заливне и системе „кап по кап”. Водом се снабдевају из канала и сопствених бунара, који су одолели двомесечном периоду без капи кише. Системи се занављају сваке сезоне, па је и то значајна ставка на листи трошкова производње.

 „Најпре, ту је увећан трошак за ђубриво које смо морали да бацимо пре сетве, а које је поскупело више од 50 посто. Већ приликом садње, уз семе се ставља одређена количина хербицида, а касније кад биљке никну, лист прскамо неколико пута против црва жичара и пламењаче. Онда следи набавка и развлачење новог заливног система, док све време њива мора да буде чиста. Плевимо више пута, а када крене вађење корена одмах иде и сортирање, складиштење, па паковање. Кад то завршимо, дође и јесен и још једна сетва. Нема штедње ни на семену, ни на припреми земљишта и заштити, јер без тога нема квалитета”, истиче Ендре.

У ковачичкој општини, у атару Дебељаче се уз одређене површине под ратарским културама, највише баве производњом зелени, и по томе су познати и у земљи и у региону. У овом јужнобанатском селу се последње деценије број мештана готово преполовио, многи са мађарским пасошем одлазе у иностранство, али се ипак одржало око петнаестак домаћинстава која производе шаргарепу, першун и пашканат. Одавде читаве године, највише пут кванташа у Београду и Новом Саду путују паковања најквалитетније зелени.

 „Кад саберемо улагања и огроман рад читаве године, али и чињеницу да гајимо сорте прилично имуне на климатске прилике, које се мењају на горе последњих година, морамо бити задовољни, мада се падом броја произвођача, отворио простор за конкуренцију из увоза”, закључује Ендре Шике, повртар из Дебељаче.