I vade i sade zelen

Debeljača – Na južnobanatskim poljima još ima roda koji se sakuplja, i dok jedni povrtari iz Debeljače, sela uzgajivača šargarepe, peršuna i paškanata, vade zelen iz prošlogodišnje setve, drugi se spremaju za novu. Endre Šike je pripremio sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, nešto je i kupio, oko tri jutra njiva prethodno je prošao frezom, kako bi bila rastresita, dok u zemlji kaže ima dovoljno vlage da započne sezonu proizvodnje ove vrste povrća koja traje čitave godine.

 „Istovremeno i vadimo poslednje, nešto manje količine i sadimo novu zelen. Spremni smo za setvu i za nekoliko dana ćemo u polja. Uslovi su dobri, pa ako sve bude išlo po planu, ispoštovaćemo optimalne rokove. Opredelio sam se za sortu belins dugog belog peršuna, paškanat je stara sorta iz naše proizvodnje, a šargarepa će biti sorte bolero. One su se pokazale kao žilave, sa visoko kvalitetnim rodom, a i blaga zima nam je išla naruku, mada ove vrste povrća dobro podnose i veće minuse, jer su u zemlji. Vegetacija i rast traju oko tri meseca, tako da se nadamo dobrom prinosu već od juna, ali su nam udarni letnji meseci”, kaže za „Politiku” Endre.

 Prošlogodišnja suša, dodaje Endre, nije nanela štetu povrtarima, jer ovde svi koriste zalivne i sisteme „kap po kap”. Vodom se snabdevaju iz kanala i sopstvenih bunara, koji su odoleli dvomesečnom periodu bez kapi kiše. Sistemi se zanavljaju svake sezone, pa je i to značajna stavka na listi troškova proizvodnje.

 „Najpre, tu je uvećan trošak za đubrivo koje smo morali da bacimo pre setve, a koje je poskupelo više od 50 posto. Već prilikom sadnje, uz seme se stavlja određena količina herbicida, a kasnije kad biljke niknu, list prskamo nekoliko puta protiv crva žičara i plamenjače. Onda sledi nabavka i razvlačenje novog zalivnog sistema, dok sve vreme njiva mora da bude čista. Plevimo više puta, a kada krene vađenje korena odmah ide i sortiranje, skladištenje, pa pakovanje. Kad to završimo, dođe i jesen i još jedna setva. Nema štednje ni na semenu, ni na pripremi zemljišta i zaštiti, jer bez toga nema kvaliteta”, ističe Endre.

U kovačičkoj opštini, u ataru Debeljače se uz određene površine pod ratarskim kulturama, najviše bave proizvodnjom zeleni, i po tome su poznati i u zemlji i u regionu. U ovom južnobanatskom selu se poslednje decenije broj meštana gotovo prepolovio, mnogi sa mađarskim pasošem odlaze u inostranstvo, ali se ipak održalo oko petnaestak domaćinstava koja proizvode šargarepu, peršun i paškanat. Odavde čitave godine, najviše put kvantaša u Beogradu i Novom Sadu putuju pakovanja najkvalitetnije zeleni.

 „Kad saberemo ulaganja i ogroman rad čitave godine, ali i činjenicu da gajimo sorte prilično imune na klimatske prilike, koje se menjaju na gore poslednjih godina, moramo biti zadovoljni, mada se padom broja proizvođača, otvorio prostor za konkurenciju iz uvoza”, zaključuje Endre Šike, povrtar iz Debeljače.