Сликарски, Китанов свет

Од нашег специјалног извештача
Венеција, Лидо – Фестивал је практично тек започео а већ се могу назрети и први озбиљни фаворити. Међу њима је без сумње, нови филм култног јапанског редитеља, глумца, продуцента и сликара Такешија Китана, троструког венецијанског лауреата („Ватромет”, „Лутке”, „Затоичи”).

Китано, наравно, не би био то што јесте – свеж, непредвидив, несташан и помало ексцентричан – када не би увек приредио изненађење. Сви они који су од овог мајстора очекивали да у филму „Ахил и корњача” виде јасне жанровске одреднице, ћутљиве јунаке који се у појединим тренуцима претварају у ватромет изненадног насиља, поново су остали без текста. Китано није понудио ништа од очекиваног, већ интригантну, поетску и хуману драму из уметничког света, визуелно разиграну и раскошну попут каквог огромног сликарског платна на којем су, наравно, Китанове слике по којима је одавно познат.

Филм који је и својеврсна ауторова провокативна полемика са савременим јапанским васпитањем, у којем уметничке амбиције имају прецењену улогу, говори о девојци која има уметничке претензије и прати њен живот и сликарски развој у више временских периода. Изазован и веома леп филм.

Међу фаворитима је и „Ливада у пламену”, редитељски деби славног мексичког писца Гиљерма Ариаге, кога је до сада шира светска јавност познавала и препознавала највише као награђиваног сценаристу филмова Алеандра Гонзалеса Ињаритуа „Пасја љубав”, „21 грам” и „ Бабел” (Вавилон). Ариага, који је својим сценаријима својевремено изазвао велики талас филмова мозаичке структуре у којима се наизглед неповезане приче постепено склапају у хипердраму, веома је успешан и као продуцент али се до ово филма није бавио и режијом. Но, како се у то већ упустио знао је да не треба да експериментише већ да је паметно дасе држи самог себе и драмске структуре којом као писац суверено вада. Зато су ту опет три приче, из два различита периода, у две различите државе (Мексико и САД), деликатно повезане породичним тајнама и прељубама.

У Ариагиој „Ливади у пламену” играју две сјајне холивудске звезде – Шарлиз Терон (ћерку) и Ким Бесинџер (мајку). Теронова (Јужноафриканка пореклом) тумачи лик промискуитетне власнице рибљег ресторана склоне аутодеструктивном понашању, чији су проблеми повезани са судбином њене мајке (Бесинџерова), што се у филму постепено открива. Шарлиз Терон која је и продуцент овог филма, опет је остварила изврсну улогу.

Што се Ариаге-редитеља тиче, показао се као солидан дебитант који се снажно ослонио на Ариагу-сценаристу, а тај увек зна шта ради.

-----------------------------------------------------------

Ћустић у словеначком филму

На венецијанској Мостри нема наших филмова, али се Србија ипак појављује као земља у копродуцентском односу са Словенијом, у новом филму Винка Модерндорфера „Пејзаж број 2” у којој једну од главних улога игра наш глумац Слободан Ћустић.

­Трилер који по­чи­ње као кри­ми ко­ме­ди­ја од два провалника који у стану бившег генерала ЈНА краду слику у којој су сакривена тајна документа о командном ланцу убиства белогардејаца које су починили партизани 1945. године, веома се допао италијанској публици.

Од бивших југословенских република филмски је заступљена још и БиХ и то нискобуџетским филмом „Чувари ноћи” Намика Кабила (сценариста филма „Код амиџе Идриза”), минималистичком, туробном причом о два ноћна чувара, у којем редитељ и сценариста Кабил игра једну од улога.