Вагање НИС-а

Ратификација гасно-нафтног споразума са Русијом требало би да буде друга тачка дневног реда заседања Скупштине Србије, одмах после „овере” Споразума о стабилизацији и придруживању, уколико се посланичке групе у међувремену нису другачије договориле, потврдио је јуче за „Политику” Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике.

Упитан да ли би писмо руског амбасадора Александра Конузина „Политици” у ком он тврди да би даље одлагање ратификације могло да доведе до губитка инвестиција за Србију, ипак могло да пожури целу ствар и гасни споразум буде прва тачка заседања, Шкундрић каже, да је у интересу готово свих посланика у Скупштини да се гасни аранжман што пре ратификије, тим пре што се на то чека већ девет месеци.

– То је најважнији задатак Србије, јер је добро познато шта наша земља добија проласком Јужног тока. Осим зараде од транзитне таксе, Србија градњом овог гасовода више не мора да размишља о сигурности и редовности у снабдевању гасом – категоричан је Шкундрић.

Он је убеђен, како каже, да ће и две највеће опозиционе партије и поред опструкције рада Скупштине помоћи да се овај споразум што пре ратификује. На крају Србија има обавезу према званичној Русији, премијеру Владимиру Путину и председнику Дмитрију Медведеву, са којима је споразум потписан у јануару, да се аранжман ратификује што пре, појаснио је Шкундрић.

Упитан како оцењује наводну процену „Дилоит и Туша” да НИС тржишно вреди око 2,5 милијарди евра коју су јуче пренели поједини медији, актуелни министар енергетике каже да с тим није упознат.

Ни у Г17 плус, чији је председник странке Млађан Динкић, први затражио процену тржишне вредности НИС-а, јуче нису могли да коментаришу цифру од 2,5 милијарди евра.

Никола Папак, саветник министра економије Млађана Динкића, потврдио је за наш лист да не жели да спекулише, јер Влада, као наручилац процене, а ни Министарство економије још нису добили званичну процену вредности капитала НИС-а.

Очекује се, истакао је Папак, да ће у наредним данима ова процена стићи, после чега ће јавност бити детаљно обавештена о свему. Све остало би у овом часу биле чисте спекулације, категоричан је он.

Процена тржишне вредности НИС-а до сада није рађена ни за чије потребе, већ је само позната књиговодствена вредност, она од око 1,2 милијарде евра.

У НИС-у тврде да је цифра од 2,5 милијарди евра за 100 одсто капитала компаније виша од реалне. Ако је веровати, дакле, најновијим проценама да НИС вреди 2,5 милијарди евра, испада да „Гаспромњефт” заиста купује компанију испод цене.  
НИС-ове анализе, међутим, иду у прилог руској страни, јер су показале да 100 одсто компанија вреди око 2,2 милијарде евра. По том основу 51 одсто НИС-а колико би требало да купи „Гаспромњефт”, вреди око 1,1 милијарду евра. Руси нуде укупно 900 милиона евра и то 400 милиона евра у кешу и 500 милиона евра за модернизацију. С тим што је руски партнер спреман да уложи још више од првобитно понуђених 500 милиона евра за реконструкцију рафинерија, бензинских станица, како је више пута и сам поновио Дмитриј Малишев, саветник председника борда „Гаспромњефта”.

Не треба, међутим, пренебрегнути чињеницу да је тржишна процена рађена сада, а у споразуму с Русијом пише да се процењује вредност капитала НИС-а на дан 31. децембра 2007. Да ли је цифра од 2,5 милијарди заиста валидна тешко је рећи, поготово ако се зна да је до данас остало непознато шта заправо чини имовину компаније. На дан 31. децембра 2007. НИС у свом власништву није имао ништа, осим печата и лога. Све је било на Републичкој дирекцији за имовину! 

Исти извор из НИС-а каже да у ову цену не улази имовина „Србијагаса” и „Транснафте”, као ни нафте и гасне бушотине којима НИС располаже. Улазе зграде НИС-а, рафинерије, пумпе, хотели...

Извор близак председнику Борису Тадићу јуче за „Политику” није хтео да коментарише податке изнете у медијима о тржишној вредности НИС-а, док то званично ова ревизорска кућа не објави. Оно што је интересантно, каже исти извор, јесте да је „Дилоит” за мање од месец и по дана успео да уради процену тако велике компаније, на чему се иначе ради месецима, а није познато ни који су параметри узети да би се процена урадила.

Пракса великих компанија иначе није да обелодањују податке о вредности фирми које продају, па је чудно зашто се то ради само у случају НИС-а. Такође је нејасно зашто се процена вредности ради само за НИС, а није рађена за друга предузећа које су продата или су пред приватизацијом.

Дмитриј Малишев је, иначе, у више наврата упитан како је „Гаспромњефт” дошао до цене од 400 милиона евра за НИС потврдио да су процену вредности радиле независне ревизорске куће, па и сам „Гаспромњефт”.

Иако приватизациони саветник за НИС „Мерил Линч” и „Рајфајзен инвестмент” није званично радио процену вредности НИС-а, незванично се сазнаје да су се и они сложили да компанија вреди управо 400 милиона евра.