Нестаје стара Лозница

До пре неколико година било ми је задовољство да изађем на неко од брда изнад Лознице и кроз двоглед посматрам панораму града и околине. То више не радим. Она аутентична Лозница, коју смо звали стара варош, нестаје брзином светлости. Лепе приземне куће, дворишта, баште, све то руше багери и подижу се високе ружне зграде, боље рећи зградурине. Ко то ради и зашто, кад Лозница нема никакву индустрију и кад има много незапослених?

Нигде ништа није забрањено, зграде се подижу у свакој улици, руше се читави редови кућа. Уска Карађорђева улица у првих сто метара личи на тунел јер су с обе њене стране подигнуте зграде од пет и шест спратова. У Улици Јована Цвијића, која је главна улица у граду и пешачка зона, лепа предратна кућа, која је некада била ресторан, продата је локалном бизнисмену, који је ту подигао шестоспратницу. А у ту кућу могао је да се измести део библиотеке, рецимо дечје одељење, јер је у лозничкој библиотеци све мање места за нове књиге.

Раније се из сваког дела Лознице могло видети Гучево, на чијем је врху пирамида испод које су сахрањени погинули у борбама на тој планини 1914. Сада је то немогуће. Заклања се и поглед на цркву, са шанцем око ње, из боја на Лозници 1813. године, а црква и шанац су један историјски комплекс. На брду изнад Лознице, где се спајају улице Његошева и Бакал Милосава, подигнута је ружна зградурина која „виси” на падини, а педесетак метара иза ње су ровови из Првог светског рата.

Ко нема пара да подигне нову зграду, тај гледа да нешто надзида. Тако је и за моју зграду стигла понуда за надоградњу. А зграда је стара 65 година, што значи да је и дотрајала. Није чак ни легализована, јер не може да се пронађе документација о изградњи. У многим зградама има доста непродатих станова, и то годинама, а и даље се зидају нове. Један житељ Доњих Недељица рекао ми је да су у његовом селу остали само стари, док су се сви млади одселили. Где су могли да оду? У Лозницу, наравно.

Апелујем да се забрани ружење старих и зидање нових зграда, да се бар нешто сачува од старе Лознице. Сматрам да би требало забранити и надоградњу, посебно старих зграда. Ваљда нас је земљотрес у Турској бар мало уразумио, јер би с таквом градњом нешто слично могло и нама да се догоди.

Слободан Журкић,
Лозница