Додик тражи да Влада РС спроводи закон о имовини

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Један народ не може ни у којем случају да буде лишен властитих средстава за живот”, наводи се у писму које је председник Републике Српске Милорад Додик упутио Влади РС.

У писму је од извршне власти тог ентитета затражио да припреми документа која ће послужити за расправу у Скупштини РС у вези с питањем државне имовине.

„Сматрам да је неопходно задужити све државне органе управе да доследно примењују акта Народне скупштине и Владе РС”, навео је Додик у писму Влади РС. 

Реч је о проблему расподеле државне имовине, то јест о одлуци Уставног суда БиХ да привремено обустави примену Закона о непокретностима РС. Закон сличан том је већ једном укинуо Уставни суд, а постоји сумња да ће исто урадити и с овим законским решењем. По тону Додиковог писма изгледа да постоји намера да се поступа по Закону о непокретностима, упркос његовој суспензији.  

Додик у писму наводи чињенице из којих произлази да је надлежност за имовину искључиво на ентитетима.

„Унутрашња структура на коју упућује Устав БиХ су два ентитета и онај ниво заједничких органа који БиХ као државу одређује искључиво у спољним односима, а скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима”, наводи он у писму.

На Додикову ургенцију одговорио је председник Владе РС Радован Вишковић, који је рекао да Додик користи своје уставно право у којем тражи од владе да се изјасни о тешким нападима на Српску, попут последњег о питању имовине.

„Писмо Додика је само једна кореспонденција на нивоу председник–влада, а онда Влада РС иде према Републичкој управи за геодетске и имовинскоправне послове и локалним самоуправама, те Правобранилаштву РС”, појаснио је Вишковић.

Он каже да је то „след потеза који су раније договорени”.

„Сви ми који представљамо институције Српске имамо идентичан став кад је реч о питању имовине. Желимо да оставимо траг у писаној форми и поручимо свима онима који нападају Српску да ћемо користити сва своја уставна и законска права. Устав БиХ је децидан и тачно су набројане надлежности БиХ у којима се не спомиње имовина”, истакао је Вишковић и напоменуо да имовина припада ентитетима, односно Републици Српској и Федерацији БиХ.

Овим проблемом бавио се и професор Уставног права Милан Благојевић. Он посећа да је Контакт група, коју су чинили представници САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Русије, у јулу 1994. израдила предлог о политичком устројству БиХ и разграничењу у сразмери од 51 према 49 одсто, који је у септембру те године резолуцијом потврдио и Савет безбедности УН, што је годину дана касније верификовано Женевским споразумом, а потом у новембру 1995. године и Дејтонским споразумом. То, каже он, говори да је РС у дејтонску БиХ унела своју територију. 

„У томе се, дакле, огледају смисао и значење речи из преамбуле Устава БиХ којима се позива на основне принципе из Женевског споразума, а тиме и на Резолуцију Савета безбедности УН број 942, која је у основи територијалног разграничења између Српске и ФБиХ”, појаснио је Благојевић и закључио да те чињенице говоре да сваки од ентитета у БиХ има своју територију.

„А то у коначном значи да шуме, реке, земљиште не могу бити предмет уређивања законима на нивоу БиХ, већ искључиво законима које доносе ентитети, свако у границама своје територије, јер се те шуме, реке, земљиште и друга природна богатства налазе на ентитетској територији”, наводи он.