Ћерки донирала бубрег и омогућила лепо детињство

Сузана Миливојевић, мама Саре, којој је урађена трансплантација бубрега у Лондону

Моја ћерка Сара је рођена 2014. године као здрава беба. Са шест месеци дијагностикован јој је Вилмсов тумор на левом бубрегу. Лечење је започела хемиотерапијом на Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, али то није дало жељене резултате. Зато су лекари одлучили да се уради хитан оперативни захват где је одстрањен леви бубрег и горњи део десног бубрега. А онда су је 15. марта ставили на дијализу јер десни бубрег није „преузео” функцију и тада почиње наша борба.

Од 17. јуна Сарино лечење се наставља у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, јер је осим дијализе морала и да настави терапије хемиотерапијом додатних шест месеци. У јануару наредне године завршена је терапија, а у априлу јој је одстрањен остатак десног бубрега који се осушио и стварао јој хипертензију, али и довео до накупљања воде у плућима. У почетку је морала да иде на дијализу сваки трећи, а затим сваки други дан, али је због лоших анализа онда морала да то обавља чак пет пута недељно, по пет сати. Била је прикључена на апарат који је постао део њеног свакодневног живота и омогућавао јој да живи. Дијализу је подносила јако тешко, имала је стално главобоље и грчеве, а након ње мучнину и повраћање. Имала је чак шест венских катетера… Била је на посебном режиму исхране и имала је ограничен унос течности – свега 250–300 милилитара дневно.

Осим што је била „везана” за апарат, Сара није имала детињство као њени вршњаци јер је због честих инфекција била хоспитализована. Слабо је напредовала и примала је хормон раста. Одстрањене су јој паратироидне жлезде и део штитасте жлезде. Лекари су нам дали наду рекавши нам да је могуће да се код ње уради трансплантација и да мој супруг или ја можемо да будемо донори бубрега. Детаљним испитивањем утврђено је да сам ја одговарајући донор бубрега.

У априлу 2020. године била нам је заказана трансплантација, али је због пандемије вируса корона отказана. Сара је наставила да иде на дијализу… Трансплантацију су требали да ураде лекари из Универзитетске дечје клинике и болнице из Лондона. Због проблема уследио је прелазак на перитонеумску дијализу, па смо поново пролазили кроз тежак период јер смо и ми као родитељи морали да научимо како да функционишемо са овом врстом дијализе која се обавља у кућним условима. Чак смо морали и да адаптирамо стан да би се то могло спровести.

У међувремену је конзилијум лекара донео одлуку да је Сари неопходна хитна трансплантација, и то у Лондону. Помогло нам је Министарство здравља тако што су нам обезбедили лечење. Трансплантација је урађена 13. октобра 2021. године. Операција је добро протекла, без компликација. Сарин организам је добро прихватио пресађени орган. Почела је и да мокри, што је било веома важно, јер то није чинила шест година. У Лондону су нам помогли људи великог срца.

Брзо смо се обе опоравиле. Сара сада живи нормално, иде у први разред основне школе, има другаре, што је посебно чини срећном. Супругу и мени као младим родитељима је јако тешко пало сазнање да нам је дете болесно и веома смо се тешко сналазили у ситуацијама које су нас задесиле, али су нам велику подршку пружили лекари и сестре из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, на чему смо им веома захвални.

Желела бих да апелујем на људе да донирају своје и органе преминулих чланова породице, јер ће тако спасити многе животе.