Читуља старој глобализацији

Глобализација је на самрти. Један од најслављенијих пројеката света начет је 2008. финансијском и 2015. мигрантском кризом, уздрман доласком Доналда Трампа 2016. и пандемијом 2020, а лако би могао да буде докрајчен ратом у Украјини 2022.

Подижу се нове политичке гвоздене завесе, ланци трговине пуцају, солидарност је уништена у налету ковида 19, а прекида се и сарадња у истраживању свемира.

Глобализацију данас више дефинишу разлике него слагања и окупљања. Свет се обликује у архипелаге расцепканог капитала, моћи и идеја.

Сви кључни постулати глобализације – трговина, финансије, технологија, енергија, закони, образовање, путовања, здравство и наука – претворени су у оружја нових форми ратовања. Снага замишљена као фактор обједињавања постала је оруђе деструкције.

Трговина се своди на супротстављање Кини. Финансије су у служби банкарских санкција. Технологија је кључна за сајбер ратовање. Енергија је претворена у полигон сучељених савезништава око гасовода док је нафта стратешко оружје. Закони добијају екстратериторијалне димензије. Образовање и путовања се ограничавају визним рестрикцијама. Здравство и наука су у функцији нуђења политичких модела.

То је оно што је остало од пројекта који је био мантра постхладноратовске ере и садржавао елементе дељења заједничке судбине. Замишљен је као заокрет од међународног система заснованог на сувереним националним државама и њиховим идентитетима ка свету који треба да надилази различите културе и цивилизације.

Глобализација је рођена са првобитном идејом стварања јединственог глобалног тржишта, слободне трговине и несметаног кретања капитала, људи и рада.

Обећавала је јединствен фронт против заједничких изазова као што су климатске промене, епидемије и сви проблеми које појединачне државе нису могле да решавају саме. Оптимисти су говорили да ће обједињавање различитих система вредности, етнија и вера отворити пут ка светском миру.

Трећа технолошка револуција, заснована на дигитализацији, компјутерима, мобилним телефонима и таблетима, требало је да послужи као ефикасна алатка остваривања амбициозног пројекта. ИТ платформе замишљене су да доприносе промоцији „глобалне културе”. Мултинационалне компаније су се селиле светом.

Последња ера глобализације изгледа да је при крају, пише Рагхурам Раџан у часопису „Форин аферс”, тексту који ме је инспирисао.

Под насловом „Јеванђеље деглобализације”, бивши гувернер индијске банке прати бројке које показују да се обим глобалног извоза робе и услуга смањује од времена велике финансијске кризе 2008. и да су, по подацима Светске банке, директне стране инвестиције као проценат глобалног бруто производа са 6,3 процента пале на скромних 1,3 одсто 2020.

Две највеће светске економије, америчка и кинеска, период здравог ривалства замениле су непријатељством трудећи се да максимално смање међусобну зависност. Глобализација је упала у озбиљне проблеме.

Америка и Кина нису једине. Раџан подсећа да се од 2008. пет пута увећао број разних протекционистичких мера које су гушиле идеје либерализације. Трамп је протекционистичким слоганом „Америка прво” директно ударио на вредности глобализације уграђене у темеље политике САД претходних деценија.

Мултинационалне компанија су, вођене потрагом за профитом, откриле нова тржишта. Док су потврђивале супремацију богатства, сурово су обарале цену рада.

Миграциона криза 2015. је породила многе антиимиграционе снаге које су негација слободе кретања, једне од премиса глобализације. Градиле су се нове баријере које су и Британију навеле да изађе из Европске уније, симбола интеграција и међузависности.

Пандемија је у најбруталнијој форми у првим недељама на површину избацила не само егоизам око заштитних маски и респиратора, већ и разоткрила ривалства у трци ко ће први произвести вакцину. Све је било сушта супротност принципима глобализације чији су велики домети – туризам, путовања и глобални ланац снабдевања – озбиљно рањени.

У годинама после пада Берлинског зида и распада СССР-а, превиђало се да ће глобализација западне демократије и економије капитализма значајно отежати нове ратове. Грешка. Геополитичке тензије настављају да обликују глобални поредак.

Руска агресија на Украјину могла би да буде последњи ексер у ковчег. Западне санкције не само да повлаче капитал, већ су Русију избациле из међународног банкарског система. Казнене мере довеле су у питање читав концепт глобализације.

Покидане су ретке преостале карике у ланцу индустријске, економске и трговинске сарадње на светском нивоу. Енергетско и прехрамбено тржиште запало је у кризу. Поремећена је производња чипова, кључ савремене технологије. Суочен са опасностима од раста социјалних тензија, свако се за себе бори против инфлације и последица пораста трошкова живота.

Слом глобализације и рат на истоку Европе активирали су нове поделе и охрабрили конфликте на разним деловима света. Велике силе све више иду сопственим путем: Америка, Русија, Кина, Индија. Европљани траже сопствену нишу.

После кризе 2008, Г20 одлучила је да једна банка 20 најиндустријализованијих држава заједнички ради на отклањању последица. Данас Г20 не предузима готово ништа да би одговорила на изазове криза изазваних ратом у Украјини.

Није то било тако давно када је 16 држава, међу њима пре свега Америка и Русија, заједничким напором допринело производњи и лансирању прве међународне свемирске станице која би учесницима пројекта омогућила истраживања.

Станица је требало да буде активна до 2024, ако не и дуже, али у околностима дубоке поларизације изазване ратом, Русија је одлучила да се повуче и изгради сопствену станицу. Исте планове има и Кина.

Глобализацију замењују регионализми чија тржишта почивају на географској блискости и везама историје. То је нови феномен у успону по Европи, Северној Америци, Азији и Блиском истоку.

Наредних годину-две донеће још стагнације, ограниченог раста и увећавајућих трошкова живота. Шоковима који прете требало би се супротставити заједнички.

Велика тројка – САД, Кина и ЕУ – је на овогодишњем Давосу представила своје визије будуће глобалне трговине, али није случајно слоган окупљања био „Сарадња у фрагментисаном свету”. Упркос свим апелима на колективну акцију и сарадњу, више делује као читуља старој глобализацији.

Тиранија финансијског сектора је друштва довела на ивицу колапса, економско здање се урушава, а идеолошки вео који је скривао право лице глобализације је отргнут. Тражи се нека нова алтернатива.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa