Херцеговина, земља песника

Сматра се да је најлепши запис о карактеру Херцеговаца исписао епископ охридско-битољски Николај Велимировић.

„У Херцеговини пак, земљи херцега Растка Немањића, велики карактери су кроз векове били правило, а не изузетак. Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима! Ни мање земље ни већег броја правих људи!” Овај цитат угнездио се и у књигу „Херцеговина земља песника” коју је написао академик Милован Р. Пецељ, а објавило Удружење Љубињаца у Београду. Промоција је уприличена јуче у Етнографском музеју.

Аутор је читаоцима даровао мозаик својих успомена на родну Херцеговину и Херцеговце, који су за живота постали наши класици. О овом делу говорили су рецензенти проф. др Војо Ковачевић, проф. др Вељко Брбовић и проф. др Јован Делић. Програм су водили и одломке из књиге читали Влатка Турањанин Поповски и Југослав Рађеновић.

Књигу написану на безмало 300 страна, обогаћену фотографијама и документарном грађом, „отвара” песма „Херцеговина” Јована Дучића, а потом следи прича о историји Херцеговине са фотографијом манастира Тврдош.

Академик Пецељ своје дело омеђио је са четири поглавља. У „Импресијама” са Дучићем место су нашли Јован Цвијић, Иво Андрић, Милош Црњански, Рајко Петров Ного, Васко Попа, Момо Капор, Радослав Братић... Друго поглавље насловљено је „Записи о пријатељима”, треће „Јевто Дедијер и Херцеговина” и четврто „Да се не заборави”.

У овом делу аутор није раздвајао песнике, прозне писце и научнике. А Рајко Петров Ного је на својеврстан начин „кумовао” овом делу јер је аутора подсетио на чињеницу да је „Херцеговина земља песника”. А колико Херцеговци баштине своју традицију и обичаје посетиоци су после промоције могли да се увере и обилазећи јединствену гостујућу изложбу Музеја Херцеговине из Требиња „Вез и златовез Херцеговине” у Етнографском музеју.