Многи помажу старијима као неговатељи без надокнаде

Међу особама старијим од 65 година у Србији, чак 40,7 одсто је оних којима је потребна дуготрајна нега због тешкоћа у функционисању, а међу особама са инвалидитетом од 18 до 64 године још их је више – чак 64 одсто. О њима брину углавном неформални неговатељи – 90,5 одсто њих за то не добија никакву надокнаду, а услуге које се остварују из јавног сектора или од приватних пружалаца услуга и цивилног друштва – минимално су заступљене.

Резултати студије „Приступ услугама дуготрајне неге у Србији” показују и да је старијима подршка најпотребнија у одржавању домаћинства, плаћању рачуна и набавци, одласку код лекара, организовању поправки у стану, и то више женама него мушкарцима (изузев код припреме хране).

Особама са инвалидитетом подршка је најпотребнија у одржавању домаћинства, одласку код лекара, обављању набавки и плаћању рачуна. Готово свака десета особа која има потребе за неким обликом дуготрајне неге нема никакву подршку, већ је принуђена да се сналази сама, и то је израженије у мањим градовима него у селима и великим градовима, показали су резултати истраживања међу испитаницима ове студије.

Изразита већина (90,5 одсто) испитаних који се у обављању дневних активности ослањају на подршку неформалних неговатеља не добија никакву накнаду од државе за туђу негу и помоћ, а свега у 23,3 одсто случајева неформални неговатељи добијају неке стручне савете о пружању неге од одговарајућих организација и институција попут установа социјалне заштите, здравствене заштите или хуманитарних организација.

Наташа Тодоровић, координаторка регионалног пројекта Црвеног крста Србије и једна од ауторки студије, подсетила је да је према глобалним истраживањима потреба за дуготрајном негом највећа код особа старијих од 65 година и код особа са инвалидитетом, а да на европском нивоу готово трећина старијих од 65 година има тешкоће у обављању свакодневних активности, при чему је међу њима више жена него мушкараца.

– Процењује се да ће на глобалном нивоу број особа које потенцијално имају потребу за дуготрајном негом са 30,8 милиона у 2019. години порасти на 38,1 милион 2050. године – рекла је Тодоровићева.

Неформални неговатељи су главни стуб неге, и то супружници и деца, при чему се мушкарци чешће ослањају на супругу (40,2 одсто мушкараца наспрам 25,3 одсто жена), а жене на подршку деце (48,8 одсто жена наспрам 31 одсто мушкараца).

Студија је настала у оквиру трогодишњег пројекта „Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током ковида 19 и будућих катастрофа”. Координатор овог регионалног пројекта је Црвени крст Србије, а пројекат се ради уз подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста. Пројекат је покренут 2020. и имплементира се у Србији, Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и на територији Косова, а једна од најважнијих компоненти су истраживања о приступу услугама дуготрајне неге на свим територијама и покушај сензитивисања јавности за имплементирање резултата истраживања. Дуготрајна нега је скуп услуга и облика подршке особама које услед менталне, физичке слабости или инвалидитета током дужег временског периода зависе од подршке у обављању дневних животних активности или имају потребу за трајнијом медицинском помоћи.