Шумска циклама

Циклама, колутка (Cyclamen europaeum L. из фам. Primulaceae) вишегодишња је зељаста биљка са подземним кртолама из којих избијају коренови, листови и цветни изданци. Кртола је 1,5–5 цм у пречнику, лоптастог облика. По целој горњој површини су разбацане коренске длачице. Изданци су са листовима различите дужине. Лисне и цветне дршке и чашице покривене су врло кратким главичастим длачицама. Саме лиске су голе. Листови су бубрежасти или срцолики, по ободу неправилно назубљени. На лицу су тамнозелени и са сребрнастим мрљама, а на наличју прљавозелени, или, као кармин, црвени. Цветна дршка је нешто дужа од листова, за време зрења плода савијена. Цветови су миришљави. Крунична цев је лоптаста, безбојна, док су режњеви крунице издуженог или јајастог облика, до четири пута дужи од цеви. Режњеви крунице су кармин-црвени, при основи нешто тамнији.

Време цветања: од маја до септембра. Ова биљка живи у жбуњу и по листопадним шумама (нарочито је честа у светлим храстовим шумама). Распрострањена је у јужним и северним Алпима, Хрватској, Босни, Мађарској, Србији, Македонији, западним и централним Карпатима, Бугарској и на Кавказу. Код нас се налази на многим локалитетима у западној, јужној и источној Србији, а нарочито је честа у Црној Гори.

Циклама је једна од најлепших зељастих биљака. Њени прошарани листови, сами по себи, изгледају веома лепо у саксији или на отвореном простору. За време цветања је посебно лепа. Наравно, цветови су ситнији од гајених циклама, али предност ове биљке је, између осталог, миришљавост њених цветова. Мирис је веома карактеристичан и привлачан. Није нарочито интензиван али, свакако, представља посебан доживљај за љубитеље самониклих украсних биљака.

Напомена: Циклама је отровна биљка. Посебно је отровна кртола, која садржи цикламин (сапонински гликозид) и тритерпенске сапонине. Код човека изазива дијареју, па је због тога некад коришћена као јако средство за чишћење. Користи се и у хомеопатији.

* * *

(/slika2)Озимница (Eranthis hiemalis) јесте вишегодишња биљка. Њена стабљика је усправна, шупља, гола и зелена до тамносмеђа, а избија из гомољасто одебљалог поданка. Приземни листови су на дугачкој петељци, округласто срцолики, прстасто дељени на пет до седам сегмената који су већином дубље или плиће разрезани, а развијају се после цветања. Цветови су појединачни, два до трисантиметра у промеру, а окружују их три дланолико издељена, мање-више хоризонтално постављена листића.

Расте на светлим и топлим стаништима, у светлим листопадним шумама, на рубовима шума и шикара храстово-грабовог појаса, затим у воћњацима, травњацима и њивама. Озимница је ретка биљка, терцијарни је реликт, а бројност се смањује крчењем шума и преоравањем ливада.

-------------------------------------------------

Књигу проф. др Петра Д. Марина „Украсне самоникле биљке” објавила је издавачка кућа ННК Интернационал из Београда и може се наручити на телефоне: 2688-975, 2687-051 и 3613-681.