Šumska ciklama

Ciklama, kolutka (Cyclamen europaeum L. iz fam. Primulaceae) višegodišnja je zeljasta biljka sa podzemnim krtolama iz kojih izbijaju korenovi, listovi i cvetni izdanci. Krtola je 1,5–5 cm u prečniku, loptastog oblika. Po celoj gornjoj površini su razbacane korenske dlačice. Izdanci su sa listovima različite dužine. Lisne i cvetne drške i čašice pokrivene su vrlo kratkim glavičastim dlačicama. Same liske su gole. Listovi su bubrežasti ili srcoliki, po obodu nepravilno nazubljeni. Na licu su tamnozeleni i sa srebrnastim mrljama, a na naličju prljavozeleni, ili, kao karmin, crveni. Cvetna drška je nešto duža od listova, za vreme zrenja ploda savijena. Cvetovi su mirišljavi. Krunična cev je loptasta, bezbojna, dok su režnjevi krunice izduženog ili jajastog oblika, do četiri puta duži od cevi. Režnjevi krunice su karmin-crveni, pri osnovi nešto tamniji.

Vreme cvetanja: od maja do septembra. Ova biljka živi u žbunju i po listopadnim šumama (naročito je česta u svetlim hrastovim šumama). Rasprostranjena je u južnim i severnim Alpima, Hrvatskoj, Bosni, Mađarskoj, Srbiji, Makedoniji, zapadnim i centralnim Karpatima, Bugarskoj i na Kavkazu. Kod nas se nalazi na mnogim lokalitetima u zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, a naročito je česta u Crnoj Gori.

Ciklama je jedna od najlepših zeljastih biljaka. Njeni prošarani listovi, sami po sebi, izgledaju veoma lepo u saksiji ili na otvorenom prostoru. Za vreme cvetanja je posebno lepa. Naravno, cvetovi su sitniji od gajenih ciklama, ali prednost ove biljke je, između ostalog, mirišljavost njenih cvetova. Miris je veoma karakterističan i privlačan. Nije naročito intenzivan ali, svakako, predstavlja poseban doživljaj za ljubitelje samoniklih ukrasnih biljaka.

Napomena: Ciklama je otrovna biljka. Posebno je otrovna krtola, koja sadrži ciklamin (saponinski glikozid) i triterpenske saponine. Kod čoveka izaziva dijareju, pa je zbog toga nekad korišćena kao jako sredstvo za čišćenje. Koristi se i u homeopatiji.

* * *

(/slika2)Ozimnica (Eranthis hiemalis) jeste višegodišnja biljka. Njena stabljika je uspravna, šuplja, gola i zelena do tamnosmeđa, a izbija iz gomoljasto odebljalog podanka. Prizemni listovi su na dugačkoj peteljci, okruglasto srcoliki, prstasto deljeni na pet do sedam segmenata koji su većinom dublje ili pliće razrezani, a razvijaju se posle cvetanja. Cvetovi su pojedinačni, dva do trisantimetra u promeru, a okružuju ih tri dlanoliko izdeljena, manje-više horizontalno postavljena listića.

Raste na svetlim i toplim staništima, u svetlim listopadnim šumama, na rubovima šuma i šikara hrastovo-grabovog pojasa, zatim u voćnjacima, travnjacima i njivama. Ozimnica je retka biljka, tercijarni je relikt, a brojnost se smanjuje krčenjem šuma i preoravanjem livada.

-------------------------------------------------

Knjigu prof. dr Petra D. Marina „Ukrasne samonikle biljke” objavila je izdavačka kuća NNK Internacional iz Beograda i može se naručiti na telefone: 2688-975, 2687-051 i 3613-681.