Како (ни)сам обавио лекарски преглед

Због здравствених проблема отишао сам у болницу у Вршцу, код свог лекара опште праксе, где су ми на шалтеру рекли да је на одмору. Тражио сам било ког лекара, јер кашљем и имам температуру. Због тога су ме послали у ковид амбуланту на тестирање.

Одем тамо – двадесетак људи седи и чека. Чекам око пола сата, нико не излази из амбуланте. Рачунам, њих двадесет испред мене, нека се свако задржи бар 15 минута, то је око пет сати да стигнем на ред. Ухвати ме кашаљ, преко маске не могу да дођем до ваздуха, сви ме зачуђено гледају, изађем кашљући и не вратим се више. Тестирање обављам приватно – немам корону. Од лекара опште праксе добијам упут за пулмолога. Одлазим на показано место, покуцам на та врата да бих се јавио, унутра једна сестра телефонира, која ми викне да сачекам. Изађем, затворим врата и чекам. После нешто више од пола сата изађе сестра и крете некуд. Искористих тренутак да јој кажем да имам упут за пулмолога, а она ми само преко рамена каже – пулмолог је на годишњем одмору. Шта да јој кажем, љут због оваквог бахатог односа.

Одем да се жалим код директора. Њега нема, али је тамо главна сестра и још једна жена за компјутером. Главна сестра ми каже да све могу и њој да кажем. Кажем да је непристојно и бахато према пацијентима да чекају пријем код пулмолога који не ради тог дана, да су могли да окаче папир с информацијом да пулмолог не ради и да је то одраз лоше организације, нечијег нерада, небриге и непоштовања пацијената. Главна сестра ми каже да ни они нису знали да пулмолог неће радити тог дана. А ја јој још лепше рекох да то само потврђује моју примедбу о лошој организацији и недисциплини медицинског особља. Главна сестра не прихвата моје примедбе. Не пада јој на памет реченица да ће бар покушати да такве ствари исправе, него поче своју причу, коју сви ми добро знамо – немају кадрове, немају услове, немају ово, немају оно... Завршило се по ономе, где си био – нигде, шта си урадио – ништа, сем непотребно изгубљеног дана, али кога брига за то.

После неколико дана добих упут за пулмолога који ради у специјалној болници за психијатријске болести у Вршцу. Код њих друга прича. Тачно у заказано време прими ме доктор пулмолог, прегледа и мене и документацију, па ме упути на хитну интервенцију плеуралне пункције, која треба да се изврши у специјалној болници за плућне болести у Белој Цркви.

Заказаног дана, у осам часова, био сам у Белој Цркви на капији специјалне болнице за плућне болести. Поред капије је пријемно одељење. Одмах ми узеше брис и за 10 минута урадише ми тест на корону. С мојим упутом и њиховим папирима, упутише ме код пулмолога. У ходнику ме чека медицинска сестра и уводи ме у простор где ми две медицинске сестре Неда и Ана, за неколико минута измерише температуру, притисак, извадише крв. Кад су ми радили ЕКГ, због сонде ми поквасише груди, али – топлом водом! У Вршцу су ми код интернисте радили ЕКГ, али медицински техничар је то исто радио хладном водом, па сам се трзао од сваког таквог додира. Тада нисам имао примедбе, али овде видим да то може и другачије. Упутише ме на рендген и ултразвук, што је обављено за десетак минута. Кад сам се вратио, ту је већ био млади љубазни доктор пулмолог, који ми је у року од петнаестак минута урадио плеуралну пункцију. После интервенције сам морао да одлежим један сат и поново идем на рендгенску контролу. За то време стигли су сви папири с анализама, откуцана ми је отпусна листа с епикризом, дата су ми неопходна упутства и ја сам већ у 12.30 сати био у својој кући у Вршцу. Добра организација, изузетна ангажованост љубазног особља, које воли свој посао и поштује пацијенте.

Не могу да се начудим откуд толика разлика у организацији и односу према пацијентима специјалне болнице за плућне болести у Белој Цркви и болнице (Опште болнице и Здравственог центра) у Вршцу. Не могу ни да замислим колико би ми времена за то што сам за четири сата завршио у Белој Цркви било потребно у Вршцу (за четири сата не бих стигао да урадим ни тест на корону).

Драган Крагић,

ковач, калионичар и ливац, Вршац