Kako (ni)sam obavio lekarski pregled

Zbog zdravstvenih problema otišao sam u bolnicu u Vršcu, kod svog lekara opšte prakse, gde su mi na šalteru rekli da je na odmoru. Tražio sam bilo kog lekara, jer kašljem i imam temperaturu. Zbog toga su me poslali u kovid ambulantu na testiranje.

Odem tamo – dvadesetak ljudi sedi i čeka. Čekam oko pola sata, niko ne izlazi iz ambulante. Računam, njih dvadeset ispred mene, neka se svako zadrži bar 15 minuta, to je oko pet sati da stignem na red. Uhvati me kašalj, preko maske ne mogu da dođem do vazduha, svi me začuđeno gledaju, izađem kašljući i ne vratim se više. Testiranje obavljam privatno – nemam koronu. Od lekara opšte prakse dobijam uput za pulmologa. Odlazim na pokazano mesto, pokucam na ta vrata da bih se javio, unutra jedna sestra telefonira, koja mi vikne da sačekam. Izađem, zatvorim vrata i čekam. Posle nešto više od pola sata izađe sestra i krete nekud. Iskoristih trenutak da joj kažem da imam uput za pulmologa, a ona mi samo preko ramena kaže – pulmolog je na godišnjem odmoru. Šta da joj kažem, ljut zbog ovakvog bahatog odnosa.

Odem da se žalim kod direktora. Njega nema, ali je tamo glavna sestra i još jedna žena za kompjuterom. Glavna sestra mi kaže da sve mogu i njoj da kažem. Kažem da je nepristojno i bahato prema pacijentima da čekaju prijem kod pulmologa koji ne radi tog dana, da su mogli da okače papir s informacijom da pulmolog ne radi i da je to odraz loše organizacije, nečijeg nerada, nebrige i nepoštovanja pacijenata. Glavna sestra mi kaže da ni oni nisu znali da pulmolog neće raditi tog dana. A ja joj još lepše rekoh da to samo potvrđuje moju primedbu o lošoj organizaciji i nedisciplini medicinskog osoblja. Glavna sestra ne prihvata moje primedbe. Ne pada joj na pamet rečenica da će bar pokušati da takve stvari isprave, nego poče svoju priču, koju svi mi dobro znamo – nemaju kadrove, nemaju uslove, nemaju ovo, nemaju ono... Završilo se po onome, gde si bio – nigde, šta si uradio – ništa, sem nepotrebno izgubljenog dana, ali koga briga za to.

Posle nekoliko dana dobih uput za pulmologa koji radi u specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Vršcu. Kod njih druga priča. Tačno u zakazano vreme primi me doktor pulmolog, pregleda i mene i dokumentaciju, pa me uputi na hitnu intervenciju pleuralne punkcije, koja treba da se izvrši u specijalnoj bolnici za plućne bolesti u Beloj Crkvi.

Zakazanog dana, u osam časova, bio sam u Beloj Crkvi na kapiji specijalne bolnice za plućne bolesti. Pored kapije je prijemno odeljenje. Odmah mi uzeše bris i za 10 minuta uradiše mi test na koronu. S mojim uputom i njihovim papirima, uputiše me kod pulmologa. U hodniku me čeka medicinska sestra i uvodi me u prostor gde mi dve medicinske sestre Neda i Ana, za nekoliko minuta izmeriše temperaturu, pritisak, izvadiše krv. Kad su mi radili EKG, zbog sonde mi pokvasiše grudi, ali – toplom vodom! U Vršcu su mi kod interniste radili EKG, ali medicinski tehničar je to isto radio hladnom vodom, pa sam se trzao od svakog takvog dodira. Tada nisam imao primedbe, ali ovde vidim da to može i drugačije. Uputiše me na rendgen i ultrazvuk, što je obavljeno za desetak minuta. Kad sam se vratio, tu je već bio mladi ljubazni doktor pulmolog, koji mi je u roku od petnaestak minuta uradio pleuralnu punkciju. Posle intervencije sam morao da odležim jedan sat i ponovo idem na rendgensku kontrolu. Za to vreme stigli su svi papiri s analizama, otkucana mi je otpusna lista s epikrizom, data su mi neophodna uputstva i ja sam već u 12.30 sati bio u svojoj kući u Vršcu. Dobra organizacija, izuzetna angažovanost ljubaznog osoblja, koje voli svoj posao i poštuje pacijente.

Ne mogu da se načudim otkud tolika razlika u organizaciji i odnosu prema pacijentima specijalne bolnice za plućne bolesti u Beloj Crkvi i bolnice (Opšte bolnice i Zdravstvenog centra) u Vršcu. Ne mogu ni da zamislim koliko bi mi vremena za to što sam za četiri sata završio u Beloj Crkvi bilo potrebno u Vršcu (za četiri sata ne bih stigao da uradim ni test na koronu).

Dragan Kragić,

kovač, kalioničar i livac, Vršac