Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Су­ђе­ње хр­ват­ским пи­ло­ти­ма под знаком питања

Дво­ји­ца све­до­ка рат­ног зло­чи­на на Пе­тро­вач­кој це­сти пре­ми­ну­ла су не до­че­кав­ши све­до­че­ње. За­што суд не до­но­си од­лу­ку да се оп­ту­же­ни­ма су­ди у од­су­ству
 Су­ђе­ње хр­ват­ским пи­ло­ти­ма под знаком питања
Помен попгинулима на Петровачкој цести (Фото: Принтскрин)

Иако је од по­ди­за­ња оп­ту­жни­це про­тив че­тво­ри­це хр­ват­ских офи­ци­ра, ко­јом их срп­ско ту­жи­ла­штво за рат­не зло­чи­не те­ре­ти да су у ав­гу­сту 1995. го­ди­не ра­ке­ти­ра­ли ко­ло­ну из­бе­гли­ца на Пе­тро­вач­кој це­сти, про­шло без­ма­ло го­ди­ну да­на, по­че­так су­ђе­ња и да­ље је не­из­ве­стан. Ка­ко „По­ли­ти­ка” са­зна­је, Кри­вич­но ван­ра­справ­но ве­ће Оде­ље­ња за рат­не зло­чи­не ко­је је још по­чет­ком ове го­ди­не тре­ба­ло да до­не­се од­лу­ку хо­ће ли се оп­ту­же­ни­ма ко­ји су не­до­ступ­ни срп­ским пра­во­суд­ним ор­га­ни­ма су­ди­ти у од­су­ству, то још ни­је ура­ди­ло.

Не­до­но­ше­ње ова­кве од­лу­ке био је, под­се­ти­мо, раз­лог и да се по­че­так глав­ног пре­тре­са у по­ступ­ку про­тив Вла­ди­ми­ра Мик­ца, Зден­ка Ра­ду­ља, Жељ­ка Је­ле­ни­ћа и Да­ни­је­ла Бо­ро­ви­ћа, ко­ји је био за­ка­зан за 26. де­цем­бар, од­ло­жи – до да­љег.

У слу­жбе­ној бе­ле­шци ко­ја је са­чи­ње­на по­чет­ком про­шлог ме­се­ца, на­кон што су чла­но­ви кри­вич­ног ве­ћа одр­жа­ли сед­ни­цу на ко­јој је тре­ба­ло да се до­не­се од­лу­ка о то­ме да ли ће се окри­вље­ним хр­ват­ским офи­ци­ри­ма су­ди­ти у од­су­ству, а у ко­ју је „По­ли­ти­ка” има­ла увид, на­во­ди се да је ве­ће до­не­ло јед­но­гла­сну од­лу­ку да се спи­си пред­ме­та вра­те по­сту­па­ју­ћем пред­сед­ни­ку ве­ћа, за са­да без од­лу­ке о на­ве­де­ном пред­ло­гу.

Пред­лог за су­ђе­ње у од­су­ству по­но­во ће се из­не­ти на ве­ћа­ње на­кон до­би­ја­ња од­го­во­ра Ми­ни­стар­ства пра­во­су­ђа и упра­ве Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске да ли је по­сту­па­ло по три за­мол­ни­це ко­је су им по­сла­ли срп­ски пра­во­суд­ни ор­га­ни и да ли су окри­вље­ни­ма уру­че­ни по­зи­ви за при­прем­но ро­чи­ште и глав­ни пре­трес, ко­ји су би­ли за­ка­за­ни у ок­то­бру, но­вем­бру и де­цем­бру про­шле го­ди­не.

С об­зи­ром на то да је хр­ват­ско ми­ни­стар­ство пра­во­су­ђа и упра­ве још у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не са­оп­шти­ло да не­ће по­сту­па­ти по за­мол­ни­ца­ма ко­је су им по­сла­ли срп­ски пра­во­суд­ни ор­га­ни, су­ђе­ње хр­ват­ским офи­ци­ри­ма још је не­из­ве­сни­је.

– Вла­да Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске ис­ко­ри­сти­ће све ме­ха­ни­зме ко­је има на рас­по­ла­га­њу да за­шти­ти хр­ват­ске пи­ло­те и диг­ни­тет До­мо­вин­ског ра­та. Хр­ват­ски пи­ло­ти мо­гу да бу­ду мир­ни и спо­кој­ни – за­кљу­чу­је се на кра­ју са­оп­ште­ња Ми­ни­стар­ства пра­во­су­ђа и упра­ве Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.

Че­ка­ју­ћи од­лу­ку о то­ме да ли ће се хр­ват­ским пи­ло­ти­ма су­ди­ти у од­су­ству, пре­ми­ну­ла су дво­ји­ца оште­ће­них – Ду­шан Дра­ку­лић и Ду­шан Бел­саћ, чи­је је све­до­че­ње пред су­дом би­ло пла­ни­ра­но.

Свој пред­лог да се по­сту­пак про­тив окри­вље­них во­ди у од­су­ству, под­се­ти­мо, Ту­жи­ла­штво за рат­не зло­чи­не обра­зло­жи­ло је тврд­њом да про­ток вре­ме­на од кри­тич­ног до­га­ђа­ја да­је до­вољ­но раз­ло­га за сум­њу да ће Хр­ват­ска или Бо­сна и Хер­це­го­ви­на (ко­ја је та­ко­ђе во­ди­ла про­цес про­тив окри­вље­них) по­кре­ну­ти кри­вич­не по­ступ­ке про­тив од­го­вор­них за стра­да­ње ци­ви­ла 1995. го­ди­не.

Ту­жи­ла­штво за рат­не зло­чи­не Ср­би­је по­ди­гло је оп­ту­жни­цу про­тив че­ти­ри офи­ци­ра Вој­ске Хр­ват­ске због рат­ног зло­чи­на над срп­ским ци­ви­ли­ма, ко­јом их те­ре­ти да су у ак­ци­ји „Олу­ја” 7. и 8. ав­гу­ста 1995. на­ре­ди­ли ави­он­ско ра­ке­ти­ра­ње ко­ло­не из­бе­гли­ца на Пе­тро­вач­кој це­сти, код Бо­сан­ског Пе­тров­ца, као и у ме­сту Свод­на код Бо­сан­ског Но­вог, у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.

За са­да је иден­ти­фи­ко­ва­но 13 осо­ба уби­је­них у овим на­па­ди­ма, од ко­јих је ше­сто­ро де­це, као и два­де­сет че­тво­ро ра­ње­них. To је пр­ва оп­ту­жни­ца по­диг­ну­та за рат­не зло­чи­не у ак­ци­ји „Олу­ја”, ко­ја је до­го­во­ре­на на са­стан­ку хр­ват­ског вој­ног и др­жав­ног ру­ко­вод­ства 31. ју­ла 1995. у ци­љу про­те­ри­ва­ња срп­ског ста­нов­ни­штва и по­ру­ке та­да­шњег пред­сед­ни­ка Хр­ват­ске и вр­хов­ног вој­ног ко­ман­дан­та Фра­ње Туђ­ма­на да Ср­би тре­ба да не­ста­ну.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vox ex populi
Ovaj slučaj služi samo u političke svrhe. Isto kao i Jasenovac. Nikome nije stalo do žrtava, to je činjenica.
Анка
Срам треба да буде Хрватску и Србију. Увијек су ломили копља преко оних који ништа нису криви.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.