Радна група покушава да унапреди положај младих научника
Незадовољство третманом који имају на факултетима у Србији млади истраживачи више пута изразили су протестима на улицама, испред Ректората Универзитета у Београду и Владе Србије. Највише им смета што су неки од њих годинама ангажовани под уговорима које често продужавају на по годину дана, што, на пример, искључује могућност узимања стамбеног кредита упркос чињеницама да су многи од њих стекли породице. Један од горућих проблема младих докторанада и научника код нас је неиспуњавање основног захтева: да им дају једнаке плате за једнак рад и исте позиције, односно да држава коначно направи нову категоризацију истраживача на коју чекају читаву деценију.
Како би пронашло најбоља решења за побољшање положаја студената докторских студија ново Министарство науке, технолошког развоја и иновација формирало је недавно Радну групу за решавање питања положаја истраживача на факултетима. У министарству наглашавају да је ово и једна од најважнијих тема којом се баве и да радна група тренутно дефинише права и обавезе студената докторских студија у Републици Србији, као и истраживача на факултетима. Како за наш лист открива Јагода Петровић Укај, саветник у Министарству науке, новоформирана радна група има 20 чланова, чији нам је састав дат на увид. Сем руководећих особа у министарствима просвете и науке, у њој се налазе и многи факултетски прoфесори.
Између осталих то су у Београду проф. др Данијел Синани и проф. др Горан Роглић, декани Филозофског и Хемијског факултета, проф. др Љубиша Станисављевић и др Ивица Димкић са Биолошког факултета, др Нина Кршљанин, доцент са Правног факултета, проф. др Татјана Пекмезовић са Медицинског, и др Наташа Симић са Филозофског. Са новосадског универзитета своје предлоге даће проф. др Биљана Пајин са Технолошког факултета и проф. др Срђан Рончевић са Природно-математичког, док ће са истоименог нишког факултета реч имати проф. др Милан Златановић. Испред Универзитета у Крагујевцу решења за бољи положај младих научника даће проф. др Владимир Јаковљевић са тамошњег Факултета медицинских наука. Министарство науке одлучило је и да уважи искуства која постоје у односу према нашим најуспешнијим студентима, стипендистима Фонда за младе таленте, који се налазе на докторским студијама на престижним светским универзитетима. Др Јелена Беговић, министарка науке, позвала их је да активно учествују у процесу решавања статуса истраживача у Србији и дају свој допринос кроз достављање својих искустава у међународној пракси, правима и обавезама доктораната и студената постдокторских студија у иностранству, учешћа у настави, вредновању рада, напредовању, учешћу доктораната у доношењу одлука на нивоу образовне установе.
Убрзо је од успешних српских докторанада у свету пристигло мноштво сугестија које сматрају да би требало применити и код нас, а Јагода Петровић Укај је за „Политику” открила неке од њих.
Наши млади докторанди у Француској су истакли да су у наставном процесу запослени искључиво као истраживачи и да могу држати наставу на највише два предмета годишње, али не више од четири сата недељно, за шта су додатно плаћени. Српски истраживачи у Америци истичу да је, иако се једном годишње оцењује њихов рад на универзитетима, једино истинско вредновање, у ствари, тржиште рада и да ли ће пронаћи посао или не. Наши студенти који су на докторским студијама у Португалији поделили искуство да њихово учешће у настави није у класичном облику, већ академци са виших година реализују курсеве за студенте прве године, где им држе демонстрације на вежбама, обуке за коришћење софтвера и слично. Евалуација рада и напредовања се обавља тако што се докторанд једном годишње састаје са својом комисијом од два члана, која је одабрана на почетку докторских студија, и она процењује да ли студент напредује задовољавајућим темпом, даје конструктивне критике и предлоге.
Из Швајцарске од српских докторанада стигао је предлог да усвоје тамошњу праксу према којој је у сваком семестру докторанд укључен као асистент на минимум једном предмету, а потенцирају се умрежавања са колегама са других институција, сарадња са компанијама и индустријом, редовни састанци са члановима лабораторије и професорима. Тамо, такође, постоји и обавеза извештавања докторанда о томе да ли професор адекватно обавља свој посао.
У Холандији су докторанди укључени у дискусије на нивоу института, али не и у доношење одлука, које се ипак формирају „на вишим инстанцама”. Они имају право да направе листу курсева на којима би желели да буду асистенти. У Немачкој је акценат на докторандском истраживачком раду, а ангажовани су у настави и чланови су одређених тела у установи, посебно старији студенти. У Грчкој кажу да су студије фокусиране само на истраживачки рад на дисертацији и уопште не помињу учешће у наставном процесу.
Говорећи о искуствима запошљавања у страним државама у којима су на докторским студијама, докторанди из Србије су нагласили да се у већини земаља организује транспарентни конкурс за избор на позиције на факултетима и институтима. А оно што највише фали делу младих научника у земљи је да су старији студенти докторских студија у иностранству често у сталном радном ангажману или су по уговорима ангажовани на одређено време, док су у неким случајевима чак и радно ангажовани у некој компанији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


