Рад­на гру­па по­ку­ша­ва да уна­пре­ди по­ло­жај мла­дих на­уч­ни­ка

Не­за­до­вољ­ство трет­ма­ном ко­ји има­ју на фа­кул­те­ти­ма у Ср­би­ји мла­ди ис­тра­жи­ва­чи ви­ше пу­та из­ра­зи­ли су про­те­сти­ма на ули­ца­ма, ис­пред Рек­то­ра­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и Вла­де Ср­би­је. Нај­ви­ше им сме­та што су не­ки од њих го­ди­на­ма ан­га­жо­ва­ни под уго­во­ри­ма ко­је че­сто про­ду­жа­ва­ју на по го­ди­ну да­на, што, на при­мер, ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност узи­ма­ња стам­бе­ног кре­ди­та упр­кос чи­ње­ни­ца­ма да су мно­ги од њих сте­кли по­ро­ди­це. Је­дан од го­ру­ћих про­бле­ма мла­дих док­то­ра­на­да и на­уч­ни­ка код нас је не­ис­пу­ња­ва­ње основ­ног зах­те­ва: да им да­ју јед­на­ке пла­те за јед­нак рад и исте по­зи­ци­је, од­но­сно да др­жа­ва ко­нач­но на­пра­ви но­ву ка­те­го­ри­за­ци­ју ис­тра­жи­ва­ча на ко­ју че­ка­ју чи­та­ву де­це­ни­ју.

Ка­ко би про­на­шло нај­бо­ља ре­ше­ња за по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја сту­де­на­та док­тор­ских сту­ди­ја но­во Ми­ни­стар­ство на­у­ке, тех­но­ло­шког раз­во­ја и ино­ва­ци­ја фор­ми­ра­ло је не­дав­но Рад­ну гру­пу за ре­ша­ва­ње пи­та­ња по­ло­жа­ја ис­тра­жи­ва­ча на фа­кул­те­ти­ма. У ми­ни­стар­ству на­гла­ша­ва­ју да је ово и јед­на од нај­ва­жни­јих те­ма ко­јом се ба­ве и да рад­на гру­па тре­нут­но де­фи­ни­ше пра­ва и оба­ве­зе сту­де­на­та док­тор­ских сту­ди­ја у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, као и ис­тра­жи­ва­ча на фа­кул­те­ти­ма. Ка­ко за наш лист от­кри­ва Ја­го­да Пе­тро­вић Укај, са­вет­ник у Ми­ни­стар­ству на­у­ке, но­во­фор­ми­ра­на рад­на гру­па има 20 чла­но­ва, чи­ји нам је са­став дат на увид. Сем ру­ко­во­де­ћих осо­ба у ми­ни­стар­стви­ма про­све­те и на­у­ке, у њој се на­ла­зе и мно­ги фа­кул­тет­ски прoфесори.

Из­ме­ђу оста­лих то су у Бе­о­гра­ду проф. др Да­ни­јел Си­на­ни и проф. др Го­ран Ро­глић, де­ка­ни Фи­ло­зоф­ског и Хе­миј­ског фа­кул­те­та, проф. др Љу­би­ша Ста­ни­са­вље­вић и др Иви­ца Дим­кић са Би­о­ло­шког фа­кул­те­та, др Ни­на Кр­шља­нин, до­цент са Прав­ног фа­кул­те­та, проф. др Та­тја­на Пек­ме­зо­вић са Ме­ди­цин­ског, и др На­та­ша Си­мић са Фи­ло­зоф­ског. Са но­во­сад­ског уни­вер­зи­те­та сво­је пред­ло­ге да­ће проф. др Би­ља­на Па­јин са Тех­но­ло­шког фа­кул­те­та и проф. др Ср­ђан Рон­че­вић са При­род­но-ма­те­ма­тич­ког, док ће са исто­и­ме­ног ни­шког фа­кул­те­та реч има­ти проф. др Ми­лан Зла­та­но­вић. Ис­пред Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу ре­ше­ња за бо­љи по­ло­жај мла­дих на­уч­ни­ка да­ће проф. др Вла­ди­мир Ја­ко­вље­вић са та­мо­шњег Фа­кул­те­та ме­ди­цин­ских на­у­ка. Ми­ни­стар­ство на­у­ке од­лу­чи­ло је и да ува­жи ис­ку­ства ко­ја по­сто­је у од­но­су пре­ма на­шим нај­у­спе­шни­јим сту­ден­ти­ма, сти­пен­ди­сти­ма Фон­да за мла­де та­лен­те, ко­ји се на­ла­зе на док­тор­ским сту­ди­ја­ма на пре­сти­жним свет­ским уни­вер­зи­те­ти­ма. Др Је­ле­на Бе­го­вић, ми­ни­стар­ка на­у­ке, по­зва­ла их је да ак­тив­но уче­ству­ју у про­це­су ре­ша­ва­ња ста­ту­са ис­тра­жи­ва­ча у Ср­би­ји и да­ју свој до­при­нос кроз до­ста­вља­ње сво­јих ис­ку­ста­ва у ме­ђу­на­род­ној прак­си, пра­ви­ма и оба­ве­за­ма док­то­ра­на­та и сту­де­на­та пост­док­тор­ских сту­ди­ја у ино­стран­ству, уче­шћа у на­ста­ви, вред­но­ва­њу ра­да, на­пре­до­ва­њу, уче­шћу док­то­ра­на­та у до­но­ше­њу од­лу­ка на ни­воу обра­зов­не уста­но­ве.

Убр­зо је од успе­шних срп­ских док­то­ра­на­да у све­ту при­сти­гло мно­штво су­ге­сти­ја ко­је сма­тра­ју да би тре­ба­ло при­ме­ни­ти и код нас, а Ја­го­да Пе­тро­вић Укај је за „По­ли­ти­ку” от­кри­ла не­ке од њих.

На­ши мла­ди док­то­ран­ди у Фран­цу­ској су ис­та­кли да су у на­став­ном про­це­су за­по­сле­ни ис­кљу­чи­во као ис­тра­жи­ва­чи и да мо­гу др­жа­ти на­ста­ву на нај­ви­ше два пред­ме­та го­ди­шње, али не ви­ше од че­ти­ри са­та не­дељ­но, за шта су до­дат­но пла­ће­ни. Срп­ски ис­тра­жи­ва­чи у Аме­ри­ци ис­ти­чу да је, иако се јед­ном го­ди­шње оце­њу­је њи­хов рад на уни­вер­зи­те­ти­ма, је­ди­но истин­ско вред­но­ва­ње, у ства­ри, тр­жи­ште ра­да и да ли ће про­на­ћи по­сао или не. На­ши сту­ден­ти ко­ји су на док­тор­ским сту­ди­ја­ма у Пор­ту­га­ли­ји по­де­ли­ли ис­ку­ство да њи­хо­во уче­шће у на­ста­ви ни­је у кла­сич­ном об­ли­ку, већ ака­дем­ци са ви­ших го­ди­на ре­а­ли­зу­ју кур­се­ве за сту­ден­те пр­ве го­ди­не, где им др­же де­мон­стра­ци­је на ве­жба­ма, обу­ке за ко­ри­шће­ње софт­ве­ра и слич­но. Ева­лу­а­ци­ја ра­да и на­пре­до­ва­ња се оба­вља та­ко што се док­то­ранд јед­ном го­ди­шње са­ста­је са сво­јом ко­ми­си­јом од два чла­на, ко­ја је ода­бра­на на по­чет­ку док­тор­ских сту­ди­ја, и она про­це­њу­је да ли сту­дент на­пре­ду­је за­до­во­ља­ва­ју­ћим тем­пом, да­је кон­струк­тив­не кри­ти­ке и пред­ло­ге.

Из Швај­цар­ске од срп­ских док­то­ра­на­да сти­гао је пред­лог да усво­је та­мо­шњу прак­су пре­ма ко­јој је у сва­ком се­ме­стру док­то­ранд укљу­чен као аси­стент на ми­ни­мум јед­ном пред­ме­ту, а по­тен­ци­ра­ју се умре­жа­ва­ња са ко­ле­га­ма са дру­гих ин­сти­ту­ци­ја, са­рад­ња са ком­па­ни­ја­ма и ин­ду­стри­јом, ре­дов­ни са­стан­ци са чла­но­ви­ма ла­бо­ра­то­ри­је и про­фе­со­ри­ма. Та­мо, та­ко­ђе, по­сто­ји и оба­ве­за из­ве­шта­ва­ња док­то­ран­да о то­ме да ли про­фе­сор аде­кват­но оба­вља свој по­сао.

У Хо­лан­ди­ји су док­то­ран­ди укљу­че­ни у ди­ску­си­је на ни­воу ин­сти­ту­та, али не и у до­но­ше­ње од­лу­ка, ко­је се ипак фор­ми­ра­ју „на ви­шим ин­стан­ца­ма”. Они има­ју пра­во да на­пра­ве ли­сту кур­се­ва на ко­ји­ма би же­ле­ли да бу­ду аси­стен­ти. У Не­мач­кој је ак­це­нат на док­то­ранд­ском ис­тра­жи­вач­ком ра­ду, а ан­га­жо­ва­ни су у на­ста­ви и чла­но­ви су од­ре­ђе­них те­ла у уста­но­ви, по­себ­но ста­ри­ји сту­ден­ти. У Грч­кој ка­жу да су сту­ди­је фо­ку­си­ра­не са­мо на ис­тра­жи­вач­ки рад на ди­сер­та­ци­ји и уоп­ште не по­ми­њу уче­шће у на­став­ном про­це­су.

Го­во­ре­ћи о ис­ку­стви­ма за­по­шља­ва­ња у стра­ним др­жа­ва­ма у ко­ји­ма су на док­тор­ским сту­ди­ја­ма, док­то­ран­ди из Ср­би­је су на­гла­си­ли да се у ве­ћи­ни зе­ма­ља ор­га­ни­зу­је тран­спа­рент­ни кон­курс за из­бор на по­зи­ци­је на фа­кул­те­ти­ма и ин­сти­ту­ти­ма. А оно што нај­ви­ше фа­ли де­лу мла­дих на­уч­ни­ка у зе­мљи је да су ста­ри­ји сту­ден­ти док­тор­ских сту­ди­ја у ино­стран­ству че­сто у стал­ном рад­ном ан­га­жма­ну или су по уго­во­ри­ма ан­га­жо­ва­ни на од­ре­ђе­но вре­ме, док су у не­ким слу­ча­је­ви­ма чак и рад­но ан­га­жо­ва­ни у не­кој ком­па­ни­ји.