Rad­na gru­pa po­ku­ša­va da una­pre­di po­lo­žaj mla­dih na­uč­ni­ka

Ne­za­do­volj­stvo tret­ma­nom ko­ji ima­ju na fa­kul­te­ti­ma u Sr­bi­ji mla­di is­tra­ži­va­či vi­še pu­ta iz­ra­zi­li su pro­te­sti­ma na uli­ca­ma, is­pred Rek­to­ra­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i Vla­de Sr­bi­je. Naj­vi­še im sme­ta što su ne­ki od njih go­di­na­ma an­ga­žo­va­ni pod ugo­vo­ri­ma ko­je če­sto pro­du­ža­va­ju na po go­di­nu da­na, što, na pri­mer, is­klju­ču­je mo­guć­nost uzi­ma­nja stam­be­nog kre­di­ta upr­kos či­nje­ni­ca­ma da su mno­gi od njih ste­kli po­ro­di­ce. Je­dan od go­ru­ćih pro­ble­ma mla­dih dok­to­ra­na­da i na­uč­ni­ka kod nas je ne­is­pu­nja­va­nje osnov­nog zah­te­va: da im da­ju jed­na­ke pla­te za jed­nak rad i iste po­zi­ci­je, od­no­sno da dr­ža­va ko­nač­no na­pra­vi no­vu ka­te­go­ri­za­ci­ju is­tra­ži­va­ča na ko­ju če­ka­ju či­ta­vu de­ce­ni­ju.

Ka­ko bi pro­na­šlo naj­bo­lja re­še­nja za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja stu­de­na­ta dok­tor­skih stu­di­ja no­vo Mi­ni­star­stvo na­u­ke, teh­no­lo­škog raz­vo­ja i ino­va­ci­ja for­mi­ra­lo je ne­dav­no Rad­nu gru­pu za re­ša­va­nje pi­ta­nja po­lo­ža­ja is­tra­ži­va­ča na fa­kul­te­ti­ma. U mi­ni­star­stvu na­gla­ša­va­ju da je ovo i jed­na od naj­va­žni­jih te­ma ko­jom se ba­ve i da rad­na gru­pa tre­nut­no de­fi­ni­še pra­va i oba­ve­ze stu­de­na­ta dok­tor­skih stu­di­ja u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, kao i is­tra­ži­va­ča na fa­kul­te­ti­ma. Ka­ko za naš list ot­kri­va Ja­go­da Pe­tro­vić Ukaj, sa­vet­nik u Mi­ni­star­stvu na­u­ke, no­vo­for­mi­ra­na rad­na gru­pa ima 20 čla­no­va, či­ji nam je sa­stav dat na uvid. Sem ru­ko­vo­de­ćih oso­ba u mi­ni­star­stvi­ma pro­sve­te i na­u­ke, u njoj se na­la­ze i mno­gi fa­kul­tet­ski profesori.

Iz­me­đu osta­lih to su u Be­o­gra­du prof. dr Da­ni­jel Si­na­ni i prof. dr Go­ran Ro­glić, de­ka­ni Fi­lo­zof­skog i He­mij­skog fa­kul­te­ta, prof. dr Lju­bi­ša Sta­ni­sa­vlje­vić i dr Ivi­ca Dim­kić sa Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta, dr Ni­na Kr­šlja­nin, do­cent sa Prav­nog fa­kul­te­ta, prof. dr Ta­tja­na Pek­me­zo­vić sa Me­di­cin­skog, i dr Na­ta­ša Si­mić sa Fi­lo­zof­skog. Sa no­vo­sad­skog uni­ver­zi­te­ta svo­je pred­lo­ge da­će prof. dr Bi­lja­na Pa­jin sa Teh­no­lo­škog fa­kul­te­ta i prof. dr Sr­đan Ron­če­vić sa Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog, dok će sa isto­i­me­nog ni­škog fa­kul­te­ta reč ima­ti prof. dr Mi­lan Zla­ta­no­vić. Is­pred Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu re­še­nja za bo­lji po­lo­žaj mla­dih na­uč­ni­ka da­će prof. dr Vla­di­mir Ja­ko­vlje­vić sa ta­mo­šnjeg Fa­kul­te­ta me­di­cin­skih na­u­ka. Mi­ni­star­stvo na­u­ke od­lu­či­lo je i da uva­ži is­ku­stva ko­ja po­sto­je u od­no­su pre­ma na­šim naj­u­spe­šni­jim stu­den­ti­ma, sti­pen­di­sti­ma Fon­da za mla­de ta­len­te, ko­ji se na­la­ze na dok­tor­skim stu­di­ja­ma na pre­sti­žnim svet­skim uni­ver­zi­te­ti­ma. Dr Je­le­na Be­go­vić, mi­ni­star­ka na­u­ke, po­zva­la ih je da ak­tiv­no uče­stvu­ju u pro­ce­su re­ša­va­nja sta­tu­sa is­tra­ži­va­ča u Sr­bi­ji i da­ju svoj do­pri­nos kroz do­sta­vlja­nje svo­jih is­ku­sta­va u me­đu­na­rod­noj prak­si, pra­vi­ma i oba­ve­za­ma dok­to­ra­na­ta i stu­de­na­ta post­dok­tor­skih stu­di­ja u ino­stran­stvu, uče­šća u na­sta­vi, vred­no­va­nju ra­da, na­pre­do­va­nju, uče­šću dok­to­ra­na­ta u do­no­še­nju od­lu­ka na ni­vou obra­zov­ne usta­no­ve.

Ubr­zo je od uspe­šnih srp­skih dok­to­ra­na­da u sve­tu pri­sti­glo mno­štvo su­ge­sti­ja ko­je sma­tra­ju da bi tre­ba­lo pri­me­ni­ti i kod nas, a Ja­go­da Pe­tro­vić Ukaj je za „Po­li­ti­ku” ot­kri­la ne­ke od njih.

Na­ši mla­di dok­to­ran­di u Fran­cu­skoj su is­ta­kli da su u na­stav­nom pro­ce­su za­po­sle­ni is­klju­či­vo kao is­tra­ži­va­či i da mo­gu dr­ža­ti na­sta­vu na naj­vi­še dva pred­me­ta go­di­šnje, ali ne vi­še od če­ti­ri sa­ta ne­delj­no, za šta su do­dat­no pla­će­ni. Srp­ski is­tra­ži­va­či u Ame­ri­ci is­ti­ču da je, iako se jed­nom go­di­šnje oce­nju­je nji­hov rad na uni­ver­zi­te­ti­ma, je­di­no istin­sko vred­no­va­nje, u stva­ri, tr­ži­šte ra­da i da li će pro­na­ći po­sao ili ne. Na­ši stu­den­ti ko­ji su na dok­tor­skim stu­di­ja­ma u Por­tu­ga­li­ji po­de­li­li is­ku­stvo da nji­ho­vo uče­šće u na­sta­vi ni­je u kla­sič­nom ob­li­ku, već aka­dem­ci sa vi­ših go­di­na re­a­li­zu­ju kur­se­ve za stu­den­te pr­ve go­di­ne, gde im dr­že de­mon­stra­ci­je na ve­žba­ma, obu­ke za ko­ri­šće­nje soft­ve­ra i slič­no. Eva­lu­a­ci­ja ra­da i na­pre­do­va­nja se oba­vlja ta­ko što se dok­to­rand jed­nom go­di­šnje sa­sta­je sa svo­jom ko­mi­si­jom od dva čla­na, ko­ja je oda­bra­na na po­čet­ku dok­tor­skih stu­di­ja, i ona pro­ce­nju­je da li stu­dent na­pre­du­je za­do­vo­lja­va­ju­ćim tem­pom, da­je kon­struk­tiv­ne kri­ti­ke i pred­lo­ge.

Iz Švaj­car­ske od srp­skih dok­to­ra­na­da sti­gao je pred­log da usvo­je ta­mo­šnju prak­su pre­ma ko­joj je u sva­kom se­me­stru dok­to­rand uklju­čen kao asi­stent na mi­ni­mum jed­nom pred­me­tu, a po­ten­ci­ra­ju se umre­ža­va­nja sa ko­le­ga­ma sa dru­gih in­sti­tu­ci­ja, sa­rad­nja sa kom­pa­ni­ja­ma i in­du­stri­jom, re­dov­ni sa­stan­ci sa čla­no­vi­ma la­bo­ra­to­ri­je i pro­fe­so­ri­ma. Ta­mo, ta­ko­đe, po­sto­ji i oba­ve­za iz­ve­šta­va­nja dok­to­ran­da o to­me da li pro­fe­sor ade­kvat­no oba­vlja svoj po­sao.

U Ho­lan­di­ji su dok­to­ran­di uklju­če­ni u di­sku­si­je na ni­vou in­sti­tu­ta, ali ne i u do­no­še­nje od­lu­ka, ko­je se ipak for­mi­ra­ju „na vi­šim in­stan­ca­ma”. Oni ima­ju pra­vo da na­pra­ve li­stu kur­se­va na ko­ji­ma bi že­le­li da bu­du asi­sten­ti. U Ne­mač­koj je ak­ce­nat na dok­to­rand­skom is­tra­ži­vač­kom ra­du, a an­ga­žo­va­ni su u na­sta­vi i čla­no­vi su od­re­đe­nih te­la u usta­no­vi, po­seb­no sta­ri­ji stu­den­ti. U Grč­koj ka­žu da su stu­di­je fo­ku­si­ra­ne sa­mo na is­tra­ži­vač­ki rad na di­ser­ta­ci­ji i uop­šte ne po­mi­nju uče­šće u na­stav­nom pro­ce­su.

Go­vo­re­ći o is­ku­stvi­ma za­po­šlja­va­nja u stra­nim dr­ža­va­ma u ko­ji­ma su na dok­tor­skim stu­di­ja­ma, dok­to­ran­di iz Sr­bi­je su na­gla­si­li da se u ve­ći­ni ze­ma­lja or­ga­ni­zu­je tran­spa­rent­ni kon­kurs za iz­bor na po­zi­ci­je na fa­kul­te­ti­ma i in­sti­tu­ti­ma. A ono što naj­vi­še fa­li de­lu mla­dih na­uč­ni­ka u ze­mlji je da su sta­ri­ji stu­den­ti dok­tor­skih stu­di­ja u ino­stran­stvu če­sto u stal­nom rad­nom an­ga­žma­nu ili su po ugo­vo­ri­ma an­ga­žo­va­ni na od­re­đe­no vre­me, dok su u ne­kim slu­ča­je­vi­ma čak i rad­no an­ga­žo­va­ni u ne­koj kom­pa­ni­ji.