Сако академика Михаиловића

На програму РТС-а приказана је емисија посвећена раду и целокупном доприносу нашем друштву академика Драгослава Михаиловића. Прикупљени материјали, интервјуи, архивски снимци били су као да је неко отворио прозор да уђе свеж ваздух у кућу.

Михаиловићеве речи цитираће се дуго после његовог одласка. Говорио је с таквом лакоћом и благим изразом на лицу, без обзира на то кроз шта је све прошао. Није показивао горчину чак ни кад је имао примедбе на нечији рад или на одлуке које су доношене. Његове приче угравиране су у историју Србије, нарочито њеног дела који је он волео, а дијалект којим се снимало увек је мамио осмех на лице гледалаца.

Гледајући емисију и слушајући с пажњом његове речи, пред крај схватих да је Михаиловић био у истом сакоу током сва три интервјуа, снимљена у размаку од девет година. То показује колико истинским интелектуалцима стварно није важно шта имају на себи (имају један сако за телевизију), већ шта изговарају.

Шешир професора Косте Вујића и сако академика Драгослава Михаиловића могли би да буду асоцијација на људе који су оставили траг иза себе.

Весна Хинић,
Београд