Приближава ли се БиХ ЕУ или „Отвореном Балкану”

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Постоје ли изгледи за улазак БиХ у Европску унију након три десетлећа наде? Да ли Босна и Херцеговина иде ка чланству у ЕУ или ка иницијативи „Отворени Балкан” и друштву у ком су тренутно Србија, Албанија и Северна Македонија уз резервисана места и за преостале земље у регији, а коју неки описују као припрему за чланство у Европској унији?

Песимисти тврде да су се европске престонице помириле са тим да земље Балкана неће брзо постати део европске породице, па им се кроз „Отворени Балкан” нуди привилеговано партнерство и најтешњи могући односи с Бриселом, уз дистанцу која подразумева да пријема у пуноправно чланство неће бити у наредним деценијама. Но, економско зближавање региона не наилази на симпатије у Сарајеву, Подгорици и Приштини. То је забрињавајућа ситуација за економије у региону који ће без такве сарадње или јасне европске перспективе тешко поставити дугорочне економске темеље.

Професор са ФПН-а у Бањалуци Милош Шолаја каже да Европа тренутно покушава да нађе себе, те наводи како Брисел, посебно кад је реч о БиХ, као и КиМ, ништа не ради без консултација с Вашингтоном. „Две трећине економске размене БиХ, као и Србије, одвија се с ЕУ. Када би из неког разлога повукли кочницу, настао би проблем”, рекао је Шолаја на конференцији „Балкан на раскршћу”, коју је организовао бањалучки Центар за политичку анализу. Истражујући регионалне иницијативе, Шолаја је дошао до резултата да од њих четрнаест до сада ниједна није успела.

„’Отворени Балкан’ јесте добар пројекат. То су принципи на којима почива ЕУ и требало би да то буде пут у Европску унију. Постоје елите у Сарајеву, Приштини и Подгорици које то не желе. Не знамо куда ће то ићи, али мој утисак је да Српска може сама, као што је далеко одмакла и по неким принципима евроинтеграција. Из Бањалуке је дошла јасна сагласност да се иде ка ’Отвореном Балкану’, док пут ка Бриселу сами морамо да процењујемо са становишта сопствених интереса”, каже Шолаја. Подсећа да су у „Отворени Балкан” ушле три земље, док је за остале питање перспективе ширења остало отворено.

„Очито да земљама с високим индексом корупције, као што су Црна Гора и БиХ, да не говорим за територију КиМ, не одговара да уђу у ’Отворени Балкан’, тачније неким круговима у тим земљама. Њима одговарају националне баријере у којима се зна ко добија које послове, а ’Отворени Балкан’ би увео конкуренцију. Сарадња није уграђена у идентитете балканских народа и то је једна од кочница. Питање је да ли смо ми, који живимо у неосоцијализму, одредили какве вредности хоћемо и како желимо да управљамо друштвом. Убеђен сам да ће сигнали ’одоздо’, то јест од малог предузетништва, опредељивати даља кретања. Тренутно су без односа с ЕУ на том пољу слабе перспективе”, каже Шолаја.

Дражен Барбарић, декан Филозофског факултета у Мостару, сматра да би ЕУ као геополитички фактор могла и „сама да отпадне”, али наводи да је за нас на овим просторима важно да одбацимо месијанску мисију Европске уније. „Добитна комбинација у геополитичком смислу би била – процесни приступ за БиХ и пуноправно чланство за Републику Србију. У тој комбинацији би се геополитичка раскусуривања могла изгледније решавати”, оцене су Барбарића. Он сматра да ЕУ, каква год да јесте, има нормативне и идентитетске снаге, јер се конституисала као цивилизацијски прооизвод европског простора. „Конституисала се као цивилизацијски фактор који подразумева да останак изван њега јесте замка која води ка заробљености у предмодерној историји. Без искорака ка ЕУ сами себи би набијали ту врсту терета останка у атавистичкој политичкој заједници”, оцењује он и додаје да бирократизована ЕУ мора то да схвати.

„Ако то на време не схвати, мултипоралност је веома динамична и долази на светску позорницу. Отопљавају односи између Ирана и Саудијске Арабије, имамо рат у Украјини и оно што он носи, али и дубоку кризу унутар ЕУ, излазак Велике Британије из Уније, те промену режима у Немачкој и Кину, која веома мудро левитира. Ако овде остане геополитичка рупа, могли би постати трајна експозитура Русије и Турске”, каже он.

Милош Шолаја наводи да ће после украјинског сукоба доћи до преиспитивања појма суверенитета, који је у великој мери био окрњен. „Бивши амерички амбасадор писао је да је поствестфалски свет (супротно начелу принципа суверенитета нација и држава и једнакости међу њима) настаје 1999. године, даном доношења Резолуције 1244, када се видело да неко може доћи и откинути комад државе. Да ли ће доћи до ресуверенизације, коју прижељкујем, и како ће се у том поретку понашати мале државе? Постоје само три суверене државе на свету – Америка, Русија и Кина – и све су то дилеме које се везују уз евроинтеграције, а биће још много недоумица. ЕУ је деценијама стрпљиво градила процес приступања захваљујући постојању три ствари – времену, стрпљењу и новцу. Данас ЕУ нема времена, као ни стрпљења, а све је мање новца. Тако да не знамо како ће се понашати ЕУ”, каже Шолаја.