Približava li se BiH EU ili „Otvorenom Balkanu”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Postoje li izgledi za ulazak BiH u Evropsku uniju nakon tri desetleća nade? Da li Bosna i Hercegovina ide ka članstvu u EU ili ka inicijativi „Otvoreni Balkan” i društvu u kom su trenutno Srbija, Albanija i Severna Makedonija uz rezervisana mesta i za preostale zemlje u regiji, a koju neki opisuju kao pripremu za članstvo u Evropskoj uniji?

Pesimisti tvrde da su se evropske prestonice pomirile sa tim da zemlje Balkana neće brzo postati deo evropske porodice, pa im se kroz „Otvoreni Balkan” nudi privilegovano partnerstvo i najtešnji mogući odnosi s Briselom, uz distancu koja podrazumeva da prijema u punopravno članstvo neće biti u narednim decenijama. No, ekonomsko zbližavanje regiona ne nailazi na simpatije u Sarajevu, Podgorici i Prištini. To je zabrinjavajuća situacija za ekonomije u regionu koji će bez takve saradnje ili jasne evropske perspektive teško postaviti dugoročne ekonomske temelje.

Profesor sa FPN-a u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da Evropa trenutno pokušava da nađe sebe, te navodi kako Brisel, posebno kad je reč o BiH, kao i KiM, ništa ne radi bez konsultacija s Vašingtonom. „Dve trećine ekonomske razmene BiH, kao i Srbije, odvija se s EU. Kada bi iz nekog razloga povukli kočnicu, nastao bi problem”, rekao je Šolaja na konferenciji „Balkan na raskršću”, koju je organizovao banjalučki Centar za političku analizu. Istražujući regionalne inicijative, Šolaja je došao do rezultata da od njih četrnaest do sada nijedna nije uspela.

„’Otvoreni Balkan’ jeste dobar projekat. To su principi na kojima počiva EU i trebalo bi da to bude put u Evropsku uniju. Postoje elite u Sarajevu, Prištini i Podgorici koje to ne žele. Ne znamo kuda će to ići, ali moj utisak je da Srpska može sama, kao što je daleko odmakla i po nekim principima evrointegracija. Iz Banjaluke je došla jasna saglasnost da se ide ka ’Otvorenom Balkanu’, dok put ka Briselu sami moramo da procenjujemo sa stanovišta sopstvenih interesa”, kaže Šolaja. Podseća da su u „Otvoreni Balkan” ušle tri zemlje, dok je za ostale pitanje perspektive širenja ostalo otvoreno.

„Očito da zemljama s visokim indeksom korupcije, kao što su Crna Gora i BiH, da ne govorim za teritoriju KiM, ne odgovara da uđu u ’Otvoreni Balkan’, tačnije nekim krugovima u tim zemljama. Njima odgovaraju nacionalne barijere u kojima se zna ko dobija koje poslove, a ’Otvoreni Balkan’ bi uveo konkurenciju. Saradnja nije ugrađena u identitete balkanskih naroda i to je jedna od kočnica. Pitanje je da li smo mi, koji živimo u neosocijalizmu, odredili kakve vrednosti hoćemo i kako želimo da upravljamo društvom. Ubeđen sam da će signali ’odozdo’, to jest od malog preduzetništva, opredeljivati dalja kretanja. Trenutno su bez odnosa s EU na tom polju slabe perspektive”, kaže Šolaja.

Dražen Barbarić, dekan Filozofskog fakulteta u Mostaru, smatra da bi EU kao geopolitički faktor mogla i „sama da otpadne”, ali navodi da je za nas na ovim prostorima važno da odbacimo mesijansku misiju Evropske unije. „Dobitna kombinacija u geopolitičkom smislu bi bila – procesni pristup za BiH i punopravno članstvo za Republiku Srbiju. U toj kombinaciji bi se geopolitička raskusurivanja mogla izglednije rešavati”, ocene su Barbarića. On smatra da EU, kakva god da jeste, ima normativne i identitetske snage, jer se konstituisala kao civilizacijski prooizvod evropskog prostora. „Konstituisala se kao civilizacijski faktor koji podrazumeva da ostanak izvan njega jeste zamka koja vodi ka zarobljenosti u predmodernoj istoriji. Bez iskoraka ka EU sami sebi bi nabijali tu vrstu tereta ostanka u atavističkoj političkoj zajednici”, ocenjuje on i dodaje da birokratizovana EU mora to da shvati.

„Ako to na vreme ne shvati, multiporalnost je veoma dinamična i dolazi na svetsku pozornicu. Otopljavaju odnosi između Irana i Saudijske Arabije, imamo rat u Ukrajini i ono što on nosi, ali i duboku krizu unutar EU, izlazak Velike Britanije iz Unije, te promenu režima u Nemačkoj i Kinu, koja veoma mudro levitira. Ako ovde ostane geopolitička rupa, mogli bi postati trajna ekspozitura Rusije i Turske”, kaže on.

Miloš Šolaja navodi da će posle ukrajinskog sukoba doći do preispitivanja pojma suvereniteta, koji je u velikoj meri bio okrnjen. „Bivši američki ambasador pisao je da je postvestfalski svet (suprotno načelu principa suvereniteta nacija i država i jednakosti među njima) nastaje 1999. godine, danom donošenja Rezolucije 1244, kada se videlo da neko može doći i otkinuti komad države. Da li će doći do resuverenizacije, koju priželjkujem, i kako će se u tom poretku ponašati male države? Postoje samo tri suverene države na svetu – Amerika, Rusija i Kina – i sve su to dileme koje se vezuju uz evrointegracije, a biće još mnogo nedoumica. EU je decenijama strpljivo gradila proces pristupanja zahvaljujući postojanju tri stvari – vremenu, strpljenju i novcu. Danas EU nema vremena, kao ni strpljenja, a sve je manje novca. Tako da ne znamo kako će se ponašati EU”, kaže Šolaja.