Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гроб хероине зарастао у коров

Учитељицу Катарину Бастић љотићевци су стрељали 1944. у селу Пејковац због помагања рањеним партизанима
Гроб хероине зарастао у коров
(Фото Љ. Митић)

Учитељицу Катарину Бастић љотићевци су стрељали 1944. у селу Пејковац због помагања рањеним партизанима Прокупље, Житорађа – Запуштен и заборављен, зарастао у коров, у атару села Пејковац у општини Житорађа налази се гроб Катарине Бастић, хероине Другог светског рата.

Дарко Жарић, историчар и председник СУБНОР-а Топлице, каже да је био изненађен и разочаран када је угледао једва видљив гроб младе учитељице коју су 1944. убили припадници љотићевског одреда под командом капетана Зотовића.

– Катарина је родом из Прокупља, а након завршене Учитељске школе у Алексинцу 1941. дошла је да ради у селу Пејковац. Помагала је партизане од почетка рата. У ноћи између 21. и 22. фебруара 1944. капетан Зотовић наредио је опкољавање села Пејковац да би похватао рањене партизане. Ујутру су испред школе довели све мештане да их испитају где су партизани и учитељица Каја – каже Жарић.

У записима и књизи „Под Хисаром” пише и да је тада стрељан школски послужитељ Бранко Тасић (30) који није одао Кају, а када су хтели да стрељају и неке дечаке, учитељица се сама пријавила.

– После батинња и мучења, Катарина је стрељана. Срамота је што се јунаци који су животе дали за ову земљу сада заборављају. Покушаћу да алармирам надлежне у Житорађи и борачке организације, али ако не успем, сам ћу са својим сарадницима организовати уређење њеног гробног места – истиче Жарић.

Према доступним документима, Бастићи су по националности били Хрвати, а Катарина је била ћерка прокупачког учитеља Вицка и сестра Крешимира, који је погинуо 1944. као комесар Друге чете Пете српске бригаде у борби против Немаца у селу Шаторња код Крагујевца.

Катаринин старији брат Звонимир је после Другог светског рата био професор на факултету у Нишу.

Жарић најављује да ће обићи и друга спомен-обележја и гробове из Првог и Другог светског рата у Топлици, како би помогао да се сва та места сачувају од заборава и пропадања.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Tako vam je kad vojska polaže vijenac Draži.
Marija
Lokalna samouprava TREBA DA BRINE i o grobovima pokojnika koji su ostavili humani trag u drustvu.Ovo jeste sramota , tuzno i ruzno,
Nenad
Sramota današnjih vremena u kojima su oni koji su zajedno sa nemačkom armijom 1944 bežali u Sloveniju sada proglašeni za oslobodilački pokret. Danas o NOBu ne sme ni da se priča jer odma "komunisti su najveće zlo...." Arčibarld Rajs je napisao "Čujte Srbi" u Kraljevini SHS i opisao naš ponor koji nema veze sa komunistima. Većina boraca NOBa nisu bili komunisti. Slava učiteljici.
Milos
zarasla nam je cela drzava i drustvo a moral srozan a time i puno toga kao ovaj primer u tekstu sto je tuzno reci da je normalno danas
Срђан Згоњанин
На жалост, ти исти комунисти које је спасавала донели су са собом катастрофалне друштвене промене, које су резултирале потпуним колапсом становништва кога смо сведоци. Ко ће да чисти и чува тај гроб када сама Житорађа, и то Прокупље као и цео југ Србије нестају? Односно, они не нестају, нестајемо ми одатле.
Maxim
Daleko više stvari je propalo i nestalo u poslednjih 20 godina.
Земунац
Чудо једно да је експресно исељавање настало након ''демократских промена'' 2000-те, када је истовремено и оно индустрије што је тамо радило постепено угашено.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.