Црква није фирма

Недавно сам отишао у парохијску цркву да запалим свеће за умрле, који су ми род или мили и којих се радо сећам. Жена која ради у црквеној продавници откуцала је рачун за свеће које сам узео. Фискална каса у овој радњи ми је засметала. Дуго сам стајао испред места где се пале и остављају да горе свеће, с великом нелагодношћу у себи. Тешко је изразити речима осећај немоћи, када знаш да нешто што ти је наметнуто није у реду, а не можеш да промениш. Кључало је у мени, али не деструктивно. Колико је енергије требало да издржим у мени све одједном створено видео сам по последњој свећи коју сам упалио. Восак се у мојој руци отопио и сва се искривила, иако је напољу било хладно. Свећа је била уз молитву за лекара који ми је можда спасао живот, извукавши ме у кућним условима из анафилактичког шока.

Фискалне касе служе да би се знало колико је новца добио Христов дом на планети Земљи, на парцели која се зове Србија. А онда да се наплати порез.

Порез на иконе који су људски прозор у Христов свет. Место где с молитвом побуђујем свеца да се заузме за мене код Бога. Порез на кандило које палим да бих ту молитву још више појачао. Порез на свеће. Њима се молим и побуђујем свеце и Бога да се заузму за моје претке и драге пријатеље који су умрли и не могу више себи да помогну. Ја могу за њих и хоћу. Паљењем свећа молим се и за своје породице – ону коју сам створио и ону из које сам потекао – да их Бог и његови анђели усмеравају на добро. Порез на брикет и тамјан, од којег и сам ђаво бежи. Не прија му мирис. Мени прија мирис тамјана. Порез на књиге које садрже мисли светих, од којих су неки живели пре више векова.

Ко се опорезује? Зарада људи који сликају иконе, праве тамјан, кандило и свеће, штампају књиге. Нисам видео те људе да путују у Дубаи, на Сејшеле или Малдиве. Нисам приметио ни да раде пластичне операције мењајући телесни изглед.

Опорезује се присуство Светог духа у мом животу. Двадесет векова је с човечанством и сад се наплаћује његова доброта у животима људи. Опорезује се моја вера, којом се ствара нешто опипљиво. Супротно од материјалног света, где се нечим опипљивим ствара веровање.

Вера у Бога није фирма. Оно што вером стварамо служи да појача везу са Свевишњим. То се не опорезује.

Раденко Радошевић